Gasprom je ključni partner Srbije u snabdevanju gasom, a generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović, naglašava da je jedan od glavnih izazova neravnomerna potrošnja gasa u Srbiji. Prema njegovim rečima, svakodnevna potrošnja varira od 10 do 18 miliona kubika, što predstavlja značajan problem pri pregovorima o novom gasnom aranžmanu. U trenutnim pregovorima, Srbija traži obezbeđivanje količina gasa koje će biti garantovane dugoročnim ugovorima, a ne putem naknadnih dogovora.
Bajatović ističe da je fleksibilnost u isporukama gasa veoma važna, posebno tokom perioda velike potrošnje. U vezi s tim, Srbija planira da traži oko 2,5 milijardi kubika gasa na period od tri do deset godina. On naglašava da je ranije cena gasa u dugoročnim ugovorima bila zasnovana na naftnoj formuli, ali se to može promeniti s obzirom na trenutne cene gasa u Evropi. Srbijagasu je važno da zadrži povoljne cene i da eventualne dodatne količine gasa imaju drugačiju cenu zbog dodatnih troškova.
Bajatović takođe ukazuje na to da je prethodnih godina Srbija imala jedne od najpovoljnijih cena na evropskom tržištu i da su fleksibilnost i sigurnost snabdevanja bili ključni faktori u tim pregovorima. On smatra da su alternativni snabdevači, poput Azerbejdžana, manje realni zbog ograničenih količina gasa koje imaju na raspolaganju.
Osim toga, Bajatović se osvrnuo na situaciju sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i optužbe da je rad NIS-a finansirao sukob u Ukrajini. On je naglasio da je 95% dobiti NIS-a reinvestirano u Srbiju, posebno u modernizaciju rafinerija, i da su optužbe o finansiranju rata neutemeljene. Bajatović je dodao da se nada poboljšanju pozicije NIS-a sa razvojem rusko-američkih pregovora, kao i da su sankcije koje je uvela Bajdenova administracija izazvale određene probleme, ali da se situacija može poboljšati.
U vezi s tim, Bajatović je istakao da se trenutno vodi dva pravna procesa vezana za NIS, jedan od kojih se odnosi na delistiranje, dok drugi uključuje regulatorne aspekte. On veruje da bi moglo doći do promene sankcija prema NIS-u, što bi omogućilo povoljnije uslove poslovanja. Takođe, naglašava da je NIS sposoban da nastavi sa radom na srpskom tržištu koristeći dinarske transakcije preko nekoliko banaka, što bi smanjilo uticaj sankcija.
Pitanje nabavke rezervnih delova za modernizovane rafinerije ostaje ključno, a Bajatović naglašava da će to zavisiti od odluka regulatornih tela. On se nada da će biti moguće obezbediti potrebne resurse kako bi se održala proizvodnja.
Bajatović je takođe govorio o planovima za širenje NIS-a u region, uključujući pumpe u Rumuniji, Bugarskoj i Republici Srpskoj, ali napominje da je još uvek rano govoriti o tim projektima. On veruje da će, uz poboljšanje političkih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, situacija za NIS postati povoljnija, što bi moglo rezultirati smanjenjem sankcija i omogućiti firmi da obavlja svoje delatnosti bez prepreka.
U zaključku, Bajatović naglašava važnost nastavka saradnje sa Gaspromom i obezbeđivanja stabilnog snabdevanja gasom za Srbiju, uz istovremeno rešavanje izazova koji se postavljaju u pregovorima i poslovanju. Fleksibilnost u isporukama i povoljne cene ostaju ključni faktori za budućnost srpskog tržišta gasa.
