Ambasada Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini je reagovala na prvostepenu presudu vanustavnog Suda BiH koja je doneta protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. U saopštenju je navedeno da ova presuda predstavlja vanpravnu odluku i da je zbirka „dokaza“ koja je korišćena u ovom postupku samo banalno ponavljanje pseudopravnih anglosaksonskih teza. Ove teze, prema mišljenju ruskih zvaničnika, koriste takozvani legitimisti da bi pokušali da dokažu da je Kristijan Šmit „visoki predstavnik“.
Ruska ambasada je istakla da je žalosno što je vanustavni Sud BiH pristao da se uključi u anglosaksonske provokacije. Njihova ocena je da je cilj ovih provokacija da izazovu nesuglasice među narodima u BiH, u skladu sa politikom „zavadi pa vladaj“. Ova taktika se, kako su naglasili, koristi kako bi se BiH pretvorila u „socijalnu laboratoriju“, gde se sprovode eksperimenti na štetu njenih građana.
U saopštenju se takođe upozorava da bi ponovni izbijanje sukoba ili rata u BiH bilo isključivo krivica zapadnih huškača i provokatora. Ova izjava naglašava zabrinutost Rusije za stabilnost regiona i ukazuje na to da su strahovi od ponovnog izbijanja sukoba prisutni, ako se nastavi sa provokacijama.
Ova situacija dolazi u trenutku kada su tenzije u Bosni i Hercegovini već na visokom nivou, a politička scena je podeljena između različitih etničkih i političkih grupa. Milorad Dodik, kao jedan od ključnih političkih figura u Republici Srpskoj, često se suočava sa kritikama iz Sarajeva i međunarodnih krugova zbog svojih stavova i delovanja koje se smatraju separatističkim.
U ovom kontekstu, reakcija Rusije može se posmatrati kao podrška Dodiku i njegovoj politici, koja je često u suprotnosti sa stavovima zapadnih zemalja i njihovih institucija. Dodik se već duže vreme suočava sa pritiscima zbog svojih izjava i postupaka koji su, prema mišljenju mnogih, u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i integracijom BiH u evropske strukture.
Ambasada Rusije je takođe istakla da je važno prepoznati prave uzroke problema u BiH i raditi na njihovom rešavanju, umesto da se koriste metode koje vode do dodatnog razdora. Njihova poruka ukazuje na to da Rusija vidi sebe kao zaštitnika interesa Republike Srpske i njenih stanovnika, a istovremeno kritikuje zapadne sile koje smatra odgovornima za trenutne tenzije.
Ruski stavovi i podrška Dodiku su deo šire strategije Moskve u regionu Balkana, gde se pokušava ojačati uticaj kroz političke i ekonomske veze. Ova situacija dodatno komplikuje odnos između BiH i Rusije, ali i između BiH i Zapada, posebno u svetlu nedavnih dešavanja i sukoba u Ukrajini.
U zaključku, situacija u Bosni i Hercegovini ostaje kompleksna i nestabilna, sa brojnim izazovima koji se tiču etničkih, političkih i ekonomskih pitanja. Reakcija Ruske Federacije na presudu protiv Dodika može se posmatrati kao deo šireg strateškog pristupa, koji ima za cilj očuvanje uticaja u regionu i podršku političkim akterima koji se protive zapadnim politikama. Ova dinamika će verovatno imati značajan uticaj na buduće događaje u BiH i šire, dok se region suočava sa izazovima koji zahtevaju pažljivo upravljanje i dijalog među svim stranama.
