Nemačka krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) prvi put je na vrhu velikog istraživanja javnog mnjenja, što ukazuje na rastuće nezadovoljstvo prema mejnstrim partijama. Ova situacija dolazi u trenutku kada kandidat za kancelara, Fridrih Merc, pokušava da postigne dogovor o koalicionoj vladi. Prema podacima instituta Ipsos, podrška konzervativnom bloku CDU/CSU, na čelu sa Mercem, pala je za pet procenata na 24 odsto, dok je AfD zabeležio porast od tri procenta, dostižući 25 odsto.
AfD je na nedavnim izborima zauzeo drugo mesto, što je najbolji rezultat ove krajnje desničarske partije od završetka Drugog svetskog rata. Ovaj rast podrške predstavlja ozbiljnu prepreku za konzervativni savez Merca, koji je imao za cilj da vrati glasače koji su se okrenuli AfD-u. U isto vreme, podrška Socijaldemokratama (SPD), stranci odlazećeg kancelara Olafa Šolca, ostala je nepromenjena na 15 procenata.
U svetlu ovih rezultata, centar-levi SPD vodi razgovore sa CDU/CSU o formiranju nove vlade Nemačke. Dve strane su primorane da reše svoje razlike u ključnim oblastima kao što su porezi i migracije kako bi sprečile uspon krajnje desnice. Očekuje se da će pregovori biti završeni kasnije u sredu, što je dodatno povećalo pritisak na partije da postignu dogovor.
Liderka AfD-a, Alis Vajdel, izrazila je zadovoljstvo zbog proboja svoje partije u anketama. Na društvenoj mreži X, napisala je: „Ljudi žele političke promene – a ne koaliciju ‘sve po starom’ između CDU/CSU i SPD-a“. Ova izjava ukazuje na sve jače raspoloženje među biračima za promene u političkom pejzažu Nemačke.
Ova situacija u Nemačkoj dolazi u vreme kada se mnoge evropske zemlje suočavaju sa sličnim fenomenom rasta podrške krajnje desničarskim strankama. Mnogi analitičari smatraju da su ekonomske teške situacije, pitanja migracija i gubitak poverenja u mejnstrim političke stranke glavni uzroci rastuće popularnosti ovih partija.
AfD je, međutim, često kritikovana zbog svojih ekstremnih stavova i retorike koja je, prema mnogima, podelila društvo. Njihova platforma se fokusira na nacionalizam, oštro protivljenje imigraciji i kritiku Evropske unije. Ova politika se dopada delu biračkog tela koje se oseća zapostavljeno od strane tradicionalnih stranaka.
U međuvremenu, Fridrih Merc se suočava sa izazovima unutar svoje stranke, budući da pokušava da izbalansira različite frakcije unutar CDU/CSU. Njegov zadatak da formira stabilnu koaliciju postaje sve teži, s obzirom na to da se javno mnjenje brže menja nego ikada.
Politička situacija u Nemačkoj ostaje napeta, a očekivanja od buduće vlade su velika. Mnogi analitičari predviđaju da će pregovori između CDU/CSU i SPD-a biti teški, s obzirom na različite prioritete i vizije budućnosti Nemačke.
U zaključku, trenutna situacija u Nemačkoj ukazuje na sve dublje podelu među biračima i rastuće nezadovoljstvo prema tradicionalnim političkim strukturama. Sa porastom podrške krajnje desnici, politički pejzaž Nemačke se menja, a budućnost koalicione vlade ostaje neizvesna. Način na koji će se stranke suočiti sa ovim izazovima može značajno oblikovati politički kurs Nemačke u narednim godinama.
