Aljona često baci pogled na smeđi pasoš svoje majke, sa inicijalima SSSR napisanim na koricama. Ovaj pasoš je jedini putni dokument na kojem je ikada napisano njeno ime. Sa njim je putovala iz Moskve u Solun, u aprilu 1991. godine, kada je imala samo osam godina. Nekoliko meseci nakon njenog dolaska u Grčku, Sovjetski Savez se raspao, a pasoš kojim je prešla granicu izdala je zemlja koja više ne postoji. Aljona je upala u pravnu rupu iz koje ne uspeva da izađe ni 35 godina kasnije. Ni Rusija ni Grčka je ne priznaju. Ona je samo jedna od približno 7.000 ljudi bez državljanstva koji žive u Grčkoj, prema popisu iz 2021. godine, a deo je oko 500.000 takvih koji žive u EU.
„Apatrid je osoba koja nije državljanin niti jedne države, što znači da nijedna država, prema svojoj zakonodavnoj regulativi, ne priznaje tu osobu kao svog državljanina. To znači da ova osoba nema identifikaciju ni putni dokument. Ne pojavljuje se u sistemu bilo koje države“, izjavila je Olga Papadopulu, advokatica koja sarađuje sa Grčkim savetom za izbeglice i pruža pravnu pomoć licima bez državljanstva.
Aljona je karakterističan primer osobe koja pripada ovoj kategoriji. Život osoba bez državljanstva je izuzetno težak jer im nedostaje pristup osnovnim ljudskim pravima kao što su slobodan pristup javnom zdravstvu, legalna radna mesta, javno obrazovanje i mogućnost kretanja. Aljona je prvi put shvatila obim problema kada sa 15 godina nije mogla da dobije srednjoškolsku diplomu jer nije imala nikakav identifikacioni dokument. Tada je, zajedno sa majkom, krenula u borbu za sticanje državljanstva, susrevši se iznova i iznova sa preprekama.
Kada se obratila ruskoj ambasadi da zatraži državljanstvo, rekli su joj da treba da priloži dokument koji potvrđuje da nije državljanin nijedne države. Grčka joj je izdala potvrdu da je osoba koja ne poseduje pasoš, koju ruske vlasti nisu prihvatile. Od tada, lebdeći između dve zemlje, Aljona nije mogla da radi legalno, da stekne diplomu niti da se venča. Jedino što je uspela, zahvaljujući odredbi grčkog zakonodavstva, bilo je da dobije privremenu boravišnu dozvolu koja joj omogućava zdravstveno osiguranje, što je neophodno za 43-godišnju ženu koja pati od multiple skleroze.
Kako napominje advokatica Papadopulu, apatride, kao suštinski nevidljivi ljudi u sistemu, godinama pokušavaju da pronađu rešenje i naučili su da žive sa tim teretom. „Čak i ako uspe da pristupi obrazovnom sistemu zahvaljujući nekoj privremenoj meri, dete koje nema državljanstvo ne može da učestvuje u ispitima za upis na fakultete, za stipendije ili da ide na ekskurzije“, dodaje Papadopulu. Aljona čitavu situaciju sažima u reč „zatvor“.
„Ne mogu da se venčam, da osnujem porodicu, da odem izvan zemlje. Bez pasoša, nemam pun život, nemam slobodu“, priča ona. Status apatrida u Grčkoj se ocenjuje kao prilično nesiguran, navodi Petros Mastakas iz Visokog komeserijata UN za izbeglice. Iako je Grčka potpisala Konvenciju iz 1954. godine o statusu apatrida još 1975. godine, još uvek nije donela zakonsku regulativu koja definiše pod kojim uslovima se neko smatra apatridom i koja su njegova prava.
Prema izveštaju Evropske mreže za apatride u Grčkoj, zakon br. 4375/2016 je poverio odgovornost za proces utvrđivanja statusa apatrida grčkoj Agenciji za azil i predvideo izradu Predsedničkog Dekreta za njegovo regulisanje, koji još uvek nije izdat. Postoji povoljna uredba u grčkoj legislativi koja definiše da lica bez državljanstva, ukoliko legalno borave u zemlji tri godine umesto sedam, mogu zatražiti grčko državljanstvo. Ipak, da bi dokazali da su apatridi, moraju imati izveštaj da su lica bez državljanstva, koja je ranije izdavala grčka policija, a danas se takav izveštaj ne izdaje.
U izveštaju se naglašava da Grčka ima mešovit imidž kada su u pitanju lica bez državljanstva, sa potrebom za poboljšanjem u mnogim aspektima. Kris Neš, direktor Evropske mreže, ističe da je Grčka napravila korake koje sada treba završiti. „To neće biti samo izuzetno važno za apatride u Grčkoj, već će celo grčko društvo imati koristi od toga. Nadamo se da ćemo videti te promene u budućnosti“, rekao je on.
Aljona, očajna zbog toliko godina bezuspešnih pokušaja da potvrdi svoj identitet, kaže: „Na dan kada budem uzela pasoš u svoje ruke, organizovaću zabavu! Toliko vremena pokušavam da se legalizujem u zemlji u kojoj sam odrasla i čiji jezik govorim.“
