Cene zlata su nedavno zabeležile pad od 0,4% sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci. Ovaj pad je usledio nakon odluke predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, da iz recipročnih carina izuzme pametne telefone i računare. U trenutku pisanja, cena zlata iznosi 3.223,12 dolara po unci. „Goldman Saks“ ostaje među najoptimističnijim velikim bankama kada je reč o predviđanjima cena ovog plemenitog metala, prema izveštaju Rojtersa.
Jedan od ključnih faktora koji pokreće optimizam „Goldman Saksa“ je veća tražnja centralnih banaka, kao i pojačani rizici od recesije. Ova banka prognozira da će zlato do kraja 2025. godine dostići vrednost od 3.700 dolara po unci. Ovakve prognoze dolaze u trenutku kada je američki dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine u odnosu na druge valute. To čini zlatne poluge izražene u dolarima jeftinijim za strane kupce, što može dodatno podstaći potražnju.
U međuvremenu, druge plemenite metale beleže rast cena. Vrednost srebra je porasla za 0,3% i sada iznosi 32,35 dolara po unci. Cena platine je porasla za 0,9% i dostigla je 951,46 dolara, dok je vrednost paladijuma viša za 1,7% i sada iznosi 931,43 dolara. Ovi trendovi pokazuju da tržište plemenitih metala ostaje dinamično, sa različitim faktorima koji utiču na njihove cene.
Pad cena zlata može se smatrati delimičnim ispravkom nakon nedavnog rasta, koji je bio izazvan velikim geopolitičkim i ekonomskim nesigurnostima. U poslednjih nekoliko meseci, zlato je često smatrano sigurnim utočištem za investitore, posebno u vremenima ekonomske nestabilnosti. Međutim, sa smanjenjem rizika od trgovinskih tenzija i jačanjem američkog dolara, potražnja za zlatom može oslabiti, što će uticati na njegovu cenu.
Investitori će naročito obratiti pažnju na buduće odluke centralnih banaka i na globalne ekonomske pokazatelje koji bi mogli uticati na tržište zlata. Očekivanja rasta inflacije i mogućnost povećanja kamata u SAD mogu dodatno oblikovati cenu zlata u narednim mesecima. U ovom kontekstu, zlato ostaje predmet mnogih analiza i predikcija, a analitičari i dalje prate razvoj situacije kako bi pružili relevantne savete investitorima.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da je tržište plemenitih metala veoma volatilno i da cene mogu drastično varirati u zavisnosti od globalnih ekonomskih i političkih faktora. Investitori bi trebalo da budu oprezni i da se dobro informišu pre nego što donesu odluke o ulaganju u zlato ili druge plemenite metale.
U zaključku, zlato ostaje ključni element u portfoliju mnogih investitora, posebno u vremenima neizvesnosti. Sa trenutnim predviđanjima rasta cena, kao i sa smanjenjem rizika od recesije, može se očekivati da će zlato nastaviti da igra značajnu ulogu na tržištu. U isto vreme, dinamika drugih plemenitih metala kao što su srebro, platina i paladijum dodatno obogaćuje investicione strategije i pruža različite mogućnosti za diversifikaciju. U tom smislu, praćenje tržišnih trendova i ekonomskih indikacija ostaje ključno za uspešno investiranje u plemenite metale.
