Hrvatski predsednik Zoran Milanović izneo je danas zapažene komentare o budućnosti zemalja regiona u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji, naglasivši da, prema njegovom mišljenju, te zemlje neće biti prihvaćene. Milanović je ovo rekao tokom svečane sednice povodom 773. godišnjice grada Križevaca, a njegove reči preneo je Index.hr.
Milanović je istakao da je EU „lep i moćan projekat“, ali da su zemlje regiona takve da ih zapadne zemlje ne će prihvatiti u Uniju. On je takođe naveo da je Ukrajina „prevelika“ za članstvo u EU. Ove izjave dolaze u trenutku kada se razgovara o proširenju Unije i njenim odnosima sa zemljama istočne Evrope.
Predsednik je takođe podsetio na pozitivne promene koje su se dogodile u Hrvatskoj zahvaljujući članstvu u EU, ističući da je stanje zaposlenosti nikad bolje. Ipak, njegovi komentari o budućnosti članstva zemalja regiona ukazuju na pesimizam u vezi s njihovim šansama za pridruživanje Uniji.
Milanović je pored toga kritikovao trenutne energetske strategije EU, tvrdeći da Unija više nema energiju koju je imala ranije, kada je jeftine resurse uvozila iz Rusije. „Ne može nadomestiti onakvu energiju kakvu je imala kad ju je za nisku cenu uvozila iz Rusije“, rekao je Milanović, naglašavajući potrebu za preispitivanjem trenutnih politika i odluka koje dolaze iz Brisela.
On je ukazao na to da EU nije među najjačima kada su u pitanju nove tehnologije, ističući da su Sjedinjene Američke Države i Kina lideri u ovom domenu. Milanović je pozvao na potrebu preispitivanja svake odluke koja dolazi iz evropskih institucija i drugih centara moći, što može odražavati rastući skepticizam prema centralizovanoj vlasti EU i njenim institucijama.
Ovakvi komentari dolaze u trenutku kada EU pokušava da se izbori sa brojnim izazovima, uključujući unutrašnje političke tenzije, kao i spoljnu politiku koja se suočava sa sve većim tenzijama sa Rusijom i drugim globalnim igračima. Milanovićeva izjava može se posmatrati kao deo šireg trenda među liderima u regionu koji izražavaju slične sumnje u sposobnost EU da efikasno upravlja procesom proširenja i da pruži potrebnu podršku zemljama koje teže članstvu.
U svetlu ovih izjava, od značaja je da se prati budući razvoj situacije u regionu, kao i reakcije drugih političkih lidera i institucija u vezi sa Milanovićevim stavovima. Njegove reči mogle bi izazvati različite reakcije, kako unutar Hrvatske, tako i šire, u smislu stavova prema EU i njenim politikama prema regionu.
Milanovićev govoru može se pridati posebno značenje u svetlu nedavnih dešavanja u Ukrajini i njenim težnjama za članstvom u EU, što dodatno komplikuje situaciju. Njegov stav o Ukrajini može se tumačiti kao odraz šireg diskursa o tome kako se EU odnosi prema zemljama koje su u političkim i ekonomskim previranjima.
Sve u svemu, Milanovićeve izjave ukazuju na duboke političke i ekonomske previranja unutar EU i izazove s kojima se suočavaju zemlje u regionu koje teže članstvu. Njegova kritika i poziv na preispitivanje odluka iz Brisela otvaraju pitanja o budućem pravcu EU i njenoj sposobnosti da se prilagodi novim globalnim izazovima.
