BEOGRAD – Ruska autorka Anastasija Trofimova izjavila je da njen dokumentarni film „Rusi u ratu“ najbolje razumeju oni koji su iskusili rat. Kroz priče običnih ljudi koji su završili na ratištu, film upozorava na tragediju rata. Trofimova je istakla da je nedavno prikazivanje njenog filma u MTS dvorani u Beogradu bilo „fantastično“, naglašavajući da je Beograd takođe doživeo ratne strahote.
Dokumentarni film o ruskim vojnicima u Ukrajini imao je svetsku premijeru na Venecijanskom festivalu prošle godine, a Trofimova je napomenula da su oni koji su prošli kroz rat shvatili poruke filma. „Film predstavlja iznenađenje za gledaoce, jer je rat često pokrivan političkim frazama sa obe strane, dok ljudska priča ostaje u drugom planu“, dodala je autorka.
Nakon prikazivanja, mnogi gledaoci su joj priznali da su iznenađeni što je film fokusiran na ljude u ratu, bez političkih slogana. Trofimova je ukazala na dehumanizaciju ruske strane u medijima, gde se često fokusiraju na ratne zločine, dok se ne prikazuje ljudska strana sukoba. „Pre nego što sam otišla na front, bila sam u svetu sukobljenih narativa, gde se s jedne strane prikazuju ruski junaci, dok zapadna propaganda fokusira na zločine“, izjavila je ona.
Na frontu je Trofimova bila iznenađena običnim ljudima koji su se našli u situaciji koju nisu tražili. „Imala sam priliku da vidim ljude kroz ratnu maglu, što me šokiralo“, rekla je. Takođe je napomenula da je bilo „toliko dezinformacija i propagande“ oko sukoba u Ukrajini, da je bilo osveženje videti nešto drugačije.
Kada je izbio rat, Trofimova je bila na granici s Ukrajinom kao producent kanadske mreže CBC. „Svi su nam govorili da rata neće biti. Niko nije verovao u to, jer su Rusi i Ukrajinci bliski“, prisetila se. Nakon početka sukoba, bilo joj je potrebno nekoliko meseci da se oporavi od depresije i prihvati novu realnost.
Ona se zapitala da li je spremna da ide na ratište, i njen odgovor bio je – apsolutno. Trofimova je istakla da je tragično pravilo da prvo stradaju ljudi koji se plaše, a tokom snimanja filma njena jedina misao bila je da pravilno postavi kameru, kako bi zabeležila važne trenutke.
Trofimova je primetila da je medijsko izveštavanje o ratu u Ukrajini često suprotstavljeno i agresivno, te je istakla „militarizaciju novinara“ u nekim medijima. „Mnogi ljudi u zapadnim medijima stvaraju stereotipe, a retko ko razume dublje motive onih koji idu u rat“, dodala je.
Prema njenim rečima, mnogi Rusi idu u rat zbog rodoljubivih osećaja ili osećaja odgovornosti. Autorka je upozorila na tendenciju eskalacije sukoba, posebno u Evropi, gde se više razmišlja o nastavku rata nego o pregovorima. „To je tragično. Mnogi lideri govore o nečemu što nisu sami doživeli“, rekla je.
Trofimova se nadala da će film predstaviti ljudski kontekst rata i njegovu tragediju. „Rat je nešto što treba izbegavati, a ne ponavljati kao da nismo naučili lekciju“, dodala je. Bila je iznenađena kada je film primljen u Veneciji, s obzirom na to da je Rusija isključena iz mnogih kulturnih događaja.
Priznala je da je bilo „fantastično“ čuti ovacije publike, ali su joj ljudi često govorili da su umorni od propagande i crno-belog pogleda na svet. „Ako ne možemo razgovarati, šta nam preostaje? Neprekidan rat nije rešenje“, ocenila je.
Ukrajinske vlasti su proglasile Trofimovu za osobu opasnu po nacionalnu bezbednost, pokrenuvši postupke protiv nje zbog „humanizovanja okupacije“. Ona se zapitala kako novinari mogu ući u ratnu zonu bez odobrenja Kijeva, naglašavajući da je većina kritičara njenog filma nije ni pogledala.
Trofimova je izrazila želju da film bude prikazan u Evropskom parlamentu, kako bi lideri shvatili pravu prirodu rata. „Većina današnjih lidera nije iskusila rat, i želela bih da im pokažem kako to izgleda“, naglasila je. „Sada smo na ivici Trećeg svetskog rata. Pogledajte kako to izgleda i odlučite“, zaključila je ona.
