Načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore, brigadni general Zoran Lazarević, našao se u središtu kontroverze nakon što je naređeno uklanjanje ikona sa školskog broda „Jadran“ tokom posete hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana. Ova odluka izazvala je brojne reakcije u javnosti, posebno među političkim krugovima, gde se postavlja pitanje o poštovanju verskih simbola i tradicije.
Poslanica Demokratske Crne Gore, Anđela Vojinović, otvorila je raspravu o ovom pitanju, ističući da uklanjanje religijskih simbola, koji su decenijama darivani brodu, predstavlja ozbiljan problem i kršenje Ustava koji garantuje verska prava i slobode. Ona je naglasila da ovakvo postupanje dolazi od vojnog zvaničnika na visokom položaju, što dodatno komplikuje situaciju. Prema njenim rečima, uklanjanjem ovih simbola se ne samo krše zakoni, već se i ugrožava kulturno i istorijsko nasleđe koje ovi simboli predstavljaju.
Vojinović se zapitala da li je moguće da se politika jedne grupe ljudi manifestuje kroz uklanjanje vrednih simbola, koji su značajni za identitet i tradiciju naroda. Njena izjava naglašava da ovakvo delovanje ne samo da je profesionalno problematično, već duboko kompromituje ugled vojnog lidera, čime se postavlja pitanje njegove posvećenosti očuvanju tradicije i poštovanju verskih sloboda.
Ova situacija nije izolovana, kako ističe poslanica. Postoje izveštaji o zloupotrebama službenog položaja od strane generala Lazarevića, uključujući korišćenje vojnih resursa u lične svrhe. Jedna od najzanimljivijih optužbi odnosi se na šverc njegovog privatnog motocikla, što dodatno podiže tenzije oko njegove uloge i ponašanja na funkciji koju obavlja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je vojska institucija koja bi trebala biti iznad političkih pritisaka i ličnih interesa. Ukoliko se vojnici počnu mešati u političke igre ili zloupotrebljavati svoj položaj, to može imati dugoročne posledice po poverenje građana u oružane snage. U ovom slučaju, uklanjanje ikona sa broda može se posmatrati kao gest koji može izazvati sumnju u motivacije i odluke vojnog vrha.
Pored toga, ovakvi potezi mogu dodatno polarizovati društvo, koje je već podeljeno po različitim pitanjima, uključujući i nacionalni identitet i kulturnu baštinu. Uklanjanje simbola koji su deo kolektivnog pamćenja naroda može izazvati osećaj gubitka i frustracije među građanima, a to može imati dalekosežne posledice po društvenu koheziju.
U svetlu svih ovih informacija, važno je postaviti pitanje kako će se vlasti nositi sa situacijom. Da li će vojni vrh preispitati svoje odluke i postupke, ili će se nastaviti sa politikom koja može dovesti do daljih kontroverzi? Takođe, kako će se postaviti prema vojnim liderima koji se suočavaju s optužbama za zloupotrebu položaja?
U svakom slučaju, jasno je da se vojska, kao ključna institucija društva, mora ponašati u skladu s principima transparentnosti, odgovornosti i poštovanja svih građanskih i verskih prava. Ova situacija može poslužiti kao upozorenje o potrebi za većom pažnjom i nadzorom nad vojnim institucijama, kako bi se osiguralo da se ne ponove slični incidenti koji bi mogli ugroziti ugled i integritet vojske.
Na kraju, ova situacija ukazuje na širu potrebu za dijalogom unutar društva, kako bi se prevazišle tenzije i osiguralo da se svi građani osećaju poštovano i zastupljeno u svim aspektima društvenog života. Samo kroz otvorenu komunikaciju i razumevanje možemo graditi stabilnije i kohezivnije društvo u Crnoj Gori.
