Svet se menja, a srpsko društvo se menja zajedno s njim. Dok nas je nedavno održano Evropsko prvenstvo u fudbalu podsetilo da imamo šest miliona selektora, postoji još jedna oblast u kojoj imamo isto toliko stručnjaka – litijum! Gotovo da nema kuće u Srbiji u kojoj se tema ove kritične sirovine ne pominje. Pitanje je da li treba kopati litijum ili ne, i svi imaju svoje stavove. Jedni su za, drugi oštro protiv. U svemu tome, zaštita životne sredine igra ključnu ulogu, ali smo i politički podeljeni po tom pitanju.
Deo opozicije je vezao svoje političko bivstvovanje za borbu protiv projekta „Jadar“ i izgradnje rudnika u okolini Loznice. Međutim, uprkos prvobitnom odustajanju od projekta, sve više naznaka ukazuje na to da će kopanje litijuma u Srbiji dobiti „zeleno svetlo“. Litijum je ključan element za proizvodnju pametnih telefona, računara, električnih bicikala i automobila, te služi kao skladište energije za solarne panele. Bez litijuma, sprovođenje „zelene tranzicije“ i smanjenje emisije štetnih gasova je nemoguće.
Evropska Unija je prepoznala nedostatak sopstvenih rezervi litijuma kao veliki ekonomski problem, te je prinuđena da uvozi ovu sirovinu. U sklopu nastojanja da postanu konkurentniji na tržištu, Evropljani planiraju otvaranje rudnika litijuma na svojoj teritoriji. U ovom procesu, Srbija se ističe kao potencijalni akter, sa posetom nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, koja je bila vezana za Memorandum o razumevanju vezan za kritične sirovine.
Ukoliko projekat „Jadar“ dobije sve neophodne dozvole, očekuje se godišnja proizvodnja od oko 58,000 tona litijum-karbonata. Ovaj projekat bi, prema procenama, donosio najveću investiciju u istoriji Srbije, sa poslom za 1,300 ljudi i godišnjom Rudnom rentom od 180 miliona evra. Osim otvaranja rudnika, najave državnog vrha sugerišu na eventualno otvaranje fabrika baterija i katoda, te dolazak nove auto-industrije.
Ipak, projekat „Jadar“ nailazi na otpor opozicije, koja tvrdi da bi izgradnja rudnika u okolini Loznice uništila životnu sredinu. Kompanija „Rio Tinto“, koja je zadužena za projekat, tvrdi suprotno, navodeći da se rudnik može otvoriti sa minimalnim negativnim uticajima na prirodu. Očekuje se da se ovo pitanje reši u skladu sa najvišim ekološkim standardima, a političari i stručnjaci ističu da se pod tim okolnostima može očekivati odobrenje za kopanje.
