SKARLET JENKINSON I EDI RETKLIF OSUĐENI ZBOG UBISTVA 16-GODIŠNJAKINJE

Teško pitanje šta pokreće ljude da ubiju već dugo intrigira svet kriminalne psihologije. Međutim, pitanje o tome šta pokreće decu da ubiju postavlja nove izazove. Nakon što su tinejdžeri Skarlet Dženkinson i Edi Retklif osuđeni na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva 16-godišnje Brijane Gej, to pitanje je više nego ikada pod lupom.

Zamenica glavnog krunskog tužioca Ursula Dojl iz „CPS Mersey-Cheshire“ izjavila je da je ovaj slučaj jedan od najpotresnijih s kojima se susrela. Dženkinson i Retklif nisu jedina deca koja su oduzela nečiji život. Dvoje tinejdžera, koji su imali 15 godina u vreme kada je Brijana ubijena, uhapšeni su na 30. godišnjicu smrti Džejmsa Bulgera, koji je ubijen od strane desetogodišnjaka Roberta Tomsona i Džona Venablesa 1993. godine.

Majka Džejmsa Bulgera izjavila je da joj je teško da shvati kako se slični zločini i dalje dešavaju. Takođe je navela da je porodicama čija su deca ubila druge, kao što su to učinili Tomson i Venables njoj, veoma teško, te je izrazila saosećanje i podršku tim porodicama.

Brijana je bila transrodna osoba, koja je nedužno stradala. Prema podacima Ministarstva pravde, devet osoba uzrasta od 12 do 17 godina širom Engleske i Velsa osuđeno je za ubistvo 2017. godine, a taj broj se povećao na 36 u 2022. Anketa Fondacije za suzbijanje nasilja među mladima otkrila je da je 16 odsto tinejdžera (uzrasta od 13 do 17 godina) u Engleskoj i Velsu bilo žrtva nasilja u proteklih 12 meseci.

Forenzički psiholog dr Keri Nikson ističe da je i dalje vrlo retko da deca počine nasilne činove, a kamoli ubistvo, i da to privlači medijsku pažnju jer je to neobičan događaj.

Dr Nikson takođe navodi značaj traumatske pozadine kod dece koja se upuštaju u nasilna dela. Većina dece koja počine ozbiljne zločine dolazi iz disfunkcionalnih porodica, sa siromaštvom, drogom i alkoholom. Takođe, ističe se da je retko da deca iz stabilnih i ljubavnih sredina čine takva dela, što ukazuje na važnost porodičnog okruženja u formiranju ponašanja dece.

Nedostatak ljubavi u porodici može dovesti do toga da dete oseća ljubomoru i potrebu za stalnim takmičenjem. Tinejdžeri su posebno izloženi riziku od ubijanja drugih ljudi zbog povećanog nivoa hormona, što može uticati na njihovu empatiju i sposobnost sagledavanja posledica svojih postupaka.

Digitalno okruženje, internet, takođe ima veoma veliki uticaj na decu. Nasilni sadržaji mogu desenzibilizovati decu, zbog čega je praćenje njihove aktivnosti na internetu veoma važno.

Kosta Kecmanović je jedan od primera dece koja su počinila teška krivična dela, ubivši devet učenika i radnika obezbeđenja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Takođe, U. B. (rođen 2002. godine) je u ponoćnom napadu automatskim oružjem ubio osam osoba a ranio 14 osoba.

Iako zvuči strašno, i deca koja se smatraju nevinim bićima sposobna su za strašne zločine, čak i one sa predumišljajem. Sve ovo ukazuje na važnost ranog prepoznavanja emocionalnih potreba i problema kod dece, kao i pružanje odgovarajuće podrške i terapije kako bi se izbegle tragične situacije kao što su ove.