Četiri kovčega su spuštena u zemlju, oko njih su bili venci i cveće, a ljudi su u suzama prolazili pored porodice Martinović kako bi im pružili saučešće. Juče su sahranjeni Martinovići, Radovan i Radmila, kao i njihovi sinovi, blizanci Miloš i Marko, na mesnom groblju u Bajicama. Na drugom kraju Cetinja, u selu Grab-Cuci, takođe je vladala tuga i bol jer je sahranjena Zorica Vuletić, koju je ubio njen rođeni brat Aco Martinović, zajedno sa još jedanaestoro nevinih ljudi.
Zoricine ćerke Petra i Dijana su jecale i molile svoju majku da se ne napusti. Na sahrani Zorice bilo je mnogo ljudi koji su izrazili saučešće porodici Vuletić. Opelo za ubijene Martinoviće održano je na groblju na Cetinju, gde su ih ispratili prijatelji, rođaci i sugrađani. Porodica Martinović nije bila prisutna na sahrani Vuletić, a vladala je potpuna tišina među prisutnima, jer reči nisu mogle opisati tu tragediju.
Marija Martinović, koja je teško ranjena, smatra se herojem ove tragedije jer je uspela da spasi svoje dete, devojčicu Sofiju od 11 meseci. Marija se trenutno nalazi u Kliničkom centru u Podgorici, gde je izgubila svog partnera Marka. Krvavi pohod Aca Martinovića započeo je u kafani „Velestovo“ gde je ubio četiri osobe, a nastavio je ubijanje u Bajicama i naselju Humci, gde je ubio još nekoliko ljudi. Na kraju je pucao sebi u glavu kada ga je policija opkolila.
Porodica Martinović je napisala potresnu čitulju u kojoj izražavaju svoju bol i tugu zbog gubitka najmilijih. Gradonačelnik Cetinja, Nikola Đurašković, je na komemorativnoj sednici istakao da je ovo nezamisliva tragedija koja je pogodila zajednicu i da je potrebno jasno tražiti odgovornost. Na sednici su prisustvovali brojni zvaničnici i političari, a zajednica je jedinstveno izrazila podršku porodicama nastradalih i pozvala na oporavak povređenih.
Cetinjani veruju da Aco Martinović neće biti sahranjen na groblju, već u tajnosti, jer ne žele da se njegovo ime i delo povezuju sa njihovim gradom. Svi su ujedinjeni u želji da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi i da se pruži podrška porodicama nastradalih. Tuga i bol su neizmerni, ali zajednica se nadamo boljem životu za prestoni grad Crne Gore.
