Zabeleležen najtopliji jul u istoriji merenja

Slobodan Perić avatar

Jul 2024. godine zabeležen je kao najtopliji jul u istoriji Grčke, prema podacima Nacionalne meteorološke službe Atine. Temperatura je daleko premašila uobičajene vrednosti za ovo doba godine, što su potvrdili naučnici. Tokom jula 2024. godine temperatura je bila za plus 2,9 stepeni Celzijusa iznad prosečnih vrednosti za period od 1991. do 2020. godine, prethodno najtopliji jul bio je 2012. godine za plus 0,3 stepena Celzijusa.

Poslednje četiri godine su zabeležile tri od četiri najtoplija jula u Grčkoj, što ukazuje na trend povećanja temperature u ovom periodu. Prosečna temperatura za mesec jul u Grčkoj od 1960. do 2024. godine povećala se za plus 2,5 stepeni Celzijusa. Ovi alarmantni podaci upućuju na potrebu hitne akcije u borbi protiv klimatskih promena.

Grčka se suočava sa sve većim izazovima vezanim za klimatske promene, što utiče na životnu sredinu, poljoprivredu i društvo u celini. Visoke temperature izazivaju probleme sa sušama, nestankom vode i povećanjem broja šumskih požara. Hitne mere su neophodne kako bi se zaustavilo dalje pogoršanje situacije i zaštitila planeta od daljeg zagrevanja.

Naučnici ističu da je potrebno sprovesti politike za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećati upotrebu obnovljivih izvora energije i promovisati održive načine proizvodnje i potrošnje. Takođe je važno ulagati u istraživanje i razvoj novih tehnologija koje će pomoći u borbi protiv klimatskih promena i smanjenju globalnog zagrevanja.

Grčka vlada treba da preduzme konkretne korake kako bi se suočila sa izazovima klimatskih promena i zaštitila životnu sredinu za buduće generacije. Investiranje u obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti i podsticanje održivih praksi u svim sektorima društva su ključni koraci ka postizanju ciljeva održivog razvoja.

Građani takođe igraju važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, smanjenje potrošnje resursa, recikliranje i promovisanje ekoloških praksi su neophodni kako bi se sačuvala planetarna sredina. Edukacija o značaju ugroženosti životne sredine i promena u načinu života mogu doprineti stvaranju održivijeg društva.

Međunarodna zajednica takođe treba da preuzme odgovornost za borbu protiv klimatskih promena, saradnja i solidarnost među državama su ključni u rešavanju globalnih problema koji nas sve pogađaju. Konferencije poput Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP) igraju važnu ulogu u postizanju međunarodnih dogovora o zaštiti životne sredine i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U zaključku, najtopliji jul u istoriji Grčke upozorava nas na hitnost situacije sa klimatskim promenama i potrebu za hitnim akcijama. Svako od nas može doprineti borbi protiv globalnog zagrevanja, promenom svakodnevnih navika i podržavanjem održivih praksi. Zaštita životne sredine je od presudnog značaja za opstanak planete i budućnost naše dece.

Slobodan Perić avatar