Zmije su opasne životinje čiji ujed može izazvati ozbiljne probleme, pa čak i smrt kod ljudi. Protivotrov je jedini način da se spasi neko ko je ujeden, ali je proizvodnja ovog leka veoma skupa i komplikovana.
Postoji više od 3.000 vrsta zmija širom sveta, od kojih je oko 600 otrovno, a 200 vrsta može ubiti čoveka svojim otrovom. Svake godine, zmije otrovnice ujedu oko 5,8 miliona ljudi, od kojih umre između 80.000 i 140.000. Kinezi su postali deset puta profitabilniji u proizvodnji protivotrova jer su prešli sa hvatanja zmija na njihov uzgoj.
U SAD-u, ujedi zmija otrovnica su retki, ali lečenje protivotrovom može koštati i do 200.000 dolara. To znači da računi za lečenje mogu dovesti ljude do ivice bankrota. Proizvodnja protivotrova zahteva vađenje i preradu zmijskog otrova, što je dug i komplikovan proces. Teško je proizvesti protivotrov jer otrovi zmija variraju u svojim destruktivnim dejstvima.
Firma Agritoxins je jedna od retkih kompanija u SAD-u koja proizvodi zmijski protivotrov. Oni se specijalizuju za otrov koralnih zmija, koji se teško može uhvatiti jer ove zmije žive pod zemljom. Proces dobijanja protivotrova uključuje izdvajanje otrova, sušenje i zamrzavanje u prah. Za proizvodnju jednog grama praha, potrebno je u proseku „pomusti“ 125 zmija.
Proizvođači naplaćuju visoke cene za protivotrov zbog rizika i truda koji ulažu. Cene protivotrova se kreću od 300 do 6.000 dolara po gramu, zavisno od vrste zmije iz koje je otrov prikupljen. Iako se zmijski protivotrov naziva tečnim zlatom, proizvođači tvrde da taj posao nije toliko profitabilan.
U Africi, ujedi otrovnih zmija su česti, a stopa smrtnosti je visoka jer mnogi nemaju pristup protivotrovu. U Aziji, države kao što su Indonezija, Malezija i Vijetnam subvencionišu lokalne proizvođače kako bi rešile nestašicu protivotrova. Međutim, rezultati su različiti i problemi sa nedostatkom protivotrova su izraženiji u nekim delovima kontinenta.
Indija je svetski rekorder po broju ujeda zmija otrovnica, pa je stvoreno sedam lokalnih kompanija koje proizvode velike količine zmijskog protivotrova godišnje. Međutim, problem je u tome što u Indiji postoji veliki broj vrsta otrovnih zmija, pa je teško napraviti protivotrov koji bi bio efikasan za sve njih.
U Kini, selo Zisikiao je postalo deset puta profitabilnije od indijskih proizvođača jer su prešli na uzgoj zmija čiji je otrov najtraženiji. Ipak, zbog visokih cena protivotrova, mnogi ljudi u svetu nemaju pristup lečenju od ujeda zmija, a situacija je najgora u ruralnim oblastima Afrike.
Na kraju, zbog visokih cena i skromne proizvodnje, zmijski protivotrov je gotovo nedostupan malim zdravstvenim ustanovama širom sveta. Potrebno je uložiti velike napore i resurse kako bi se obezbedila dovoljna količina protivotrova za sve kojima je potreban.
