Na Zapadnom Balkanu, tačnije u prvoj polovini 2024. godine, situacija sa startapima nije najsjajnija. Premda nekadašnji saborci iza Berlinskog zida u Centralnoj i Istočnoj Evropi beleže značajan rast od 1,15 milijardi evra, investitori su manje zainteresovani za ulaganja na Zapadnom Balkanu. Samo je 11 miliona evra prikupljeno kao kapital, što je 40 puta manje od samo jedne Češke države.
Prema podacima evropskih startap ekosistema, Zapadni Balkan se još uvek nalazi u ranoj fazi razvoja, sa znatno manje uloženog kapitala u inovativna preduzeća u poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Dok su zemlje poput Rumunije, Mađarske, Bugarske i Slovačke ostale aktivne u privlačenju investicija (mada manjeg obima), Zapadni Balkan zaostaje. Ipak, postoje signali napretka, jer su neki startapovi uspeli da prikupe značajna sredstva, poput Native Teams (6,3 miliona evra), Ahlanapp (2,8 miliona evra) i Collabwriting (1,4 miliona evra).
Da bi Srbija i Zapadni Balkan zaista napredovali, potrebno je uložiti zajedničke napore u privlačenju više kapitala, razvoju talenata i stvaranju povoljnijeg okruženja za rast celokupnog ekosistema. Saradnja između državnih institucija, investitora i startap zajednice ključna je za prevazilaženje izazova koje region do sada nije uspeo da savlada.
U Centralnoj i Istočnoj Evropi beleži se značajan rast startap ekosistema uprkos izazovima poput pandemije, geopolitičkih tenzija i ekonomske nestabilnosti. Zemlje poput Češke, Poljske i Grčke privlače značajne investicije i postižu dobre rezultate u diversifikovanim rundama finansiranja.
Iako zemlje Poput Češke imaju veće obime finansiranja, ostale zemlje su sposobne da privuku stabilne investicije, što doprinosi rastu njihovih tehnoloških ekosistema.
Hrvatska kompanija „Verne“ i češka kompanija „Rohlink“ ističu se kao primeri kako državni podsticaji mogu značajno uticati na ukupno finansiranje zemlje.
U prvoj polovini 2024. godine, startapovi koji se bave veštačkom inteligencijom predstavljaju značajan deo ekosistema. Svako treće preduzeće razvija AI tehnologije ili pruža usluge povezane sa veštačkom inteligencijom. Takođe, sve više AI startapova radi u oblasti zdravstvenih tehnoloških inovacija, što pokazuje rastuću potražnju za uslugama koje spajaju AI i zdravstvene tehnologije.
U zaključku, Zapadni Balkan zaostaje za drugim delovima Evrope kada je reč o investicijama u startap ekosistem. Saradnja državnih institucija, investitora i startap zajednice ključna je za unapređenje situacije i stvaranje povoljnijeg okruženja za razvoj inovativnih tehnoloških preduzeća. Potrebno je uložiti više napora i resursa u privlačenje kapitala, razvoj talenata i podršku tehnološkim inovacijama kako bi Zapadni Balkan postao konkurentniji na evropskom tržištu.
