Mađarska vlada je potvrdila da je premijer Viktor Orban uputio pismo predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, u kojem poziva na direktne razgovore između Evropske unije i Rusije. Ova inicijativa dolazi usred tenzija uzrokovanih sukobom u Ukrajini, koji traje već više od dve godine. U dokumentu objavljenom na zvaničnom sajtu vlade, Orban predlaže da EU podrži neutralnu rezoluciju o Ukrajini koju je Savet bezbednosti UN usvojio 24. februara, a koja se fokusira na prekid vatre i uspostavljanje trajnog mira.
U pismu, Orban izražava uverenje da bi Evropska unija, po uzoru na Sjedinjene Američke Države, trebala da pokrene direktne razgovore sa Rusijom. On naglašava da je važno da se postigne prekid vatre i da se radi na uspostavljanju trajnog mira u Ukrajini. Ovaj stav je posebno zanimljiv s obzirom na to da unutar EU postoje značajne strateške razlike u pristupu prema Ukrajini, što može otežati postizanje konsenzusa na predstojećem samitu zajednice zakazanom za 6. mart.
Orban predlaže da se na ovom sastanku ne usvaja opširni dokument sa opštim zaključcima, već da se ograniče na kratku izjavu kojom bi se potvrdila rezolucija Saveta bezbednosti UN iz februara. Ova rezolucija, koja je usvojena uz podršku Rusije, Kine, Sjedinjenih Američkih Država i još sedam zemalja, je neutralne prirode i ne prebacuje odgovornost za sukob na nijednu od zaraćenih strana. Pet zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Francusku, bilo je uzdržano prilikom glasanja.
U dokumentu se takođe poziva na „brzo okončanje sukoba i uspostavljanje dugoročnog mira između Ukrajine i Ruske Federacije“. Ova izjava dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini i dalje napeta, a međunarodne tenzije su na visokom nivou.
Politički savetnik premijera Orbana, Balaž Orban, komentarišući pismo, naglašava da mađarska vlada ne želi javno da raspravlja o ovom pitanju, ali je spremna da ponovi svoj stav o važnosti direktnih pregovora sa Rusijom. On dodaje da očekuje da se lideri Evropske unije ponašaju kao odgovorni političari i da prepoznaju potrebu za hitnim razgovorima.
Ovaj pristup Mađarske može izazvati podeljene reakcije unutar EU, s obzirom na to da su neki članovi Unije više skloni podržavanju čvrstih sankcija protiv Rusije, dok drugi, poput Mađarske, smatraju da je dijalog neophodan za postizanje mira. Orbanova inicijativa može dodatno osvetliti unutrašnje razlike unutar EU i stvoriti dodatne tenzije među članicama.
Kao odgovor na Orbanovu inicijativu, evropski zvaničnici će morati da razmotre kako će se postaviti prema ovoj ideji direktnih razgovora sa Rusijom, posebno u svetlu trenutnih političkih i vojnih okolnosti. Očekuje se da će ovi razgovori biti tema koja će dominirati u debati na predstojećem samitu EU, gde će se raspravljati o zajedničkoj spoljnoj politici i strategijama za rešavanje sukoba u Ukrajini.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je trenutna situacija u Ukrajini kompleksna i da će zahtev za direktnim razgovorima sa Rusijom sigurno izazvati različite reakcije među članicama EU. Mađarska vlada, kroz Orbanovu inicijativu, pokušava da osigura da se glas njenih lidera čuje u raspravama o budućnosti evropske politike prema Rusiji i Ukrajini, dok istovremeno nastoji da očuva svoje nacionalne interese i poziciju unutar EU.
