Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je danas da je govor potpredsednika SAD Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji delovao kao da SAD žele da se „posvađaju“ sa Evropom. Kalas je naglasila da, slušajući Vensov govor, stiče utisak da se SAD ne trude da izgrade prijateljske odnose, već da izazovu tenzije.
„Slušajući taj govor, oni pokušavaju da se svađaju sa nama, a mi ne želimo da se svađamo sa našim prijateljima,“ izjavila je Kalas. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD i Evrope pod pritiskom zbog različitih stavova o ključnim pitanjima, uključujući migracije i bezbednost.
Vens je tokom svog obraćanja ukazao na to da je Evropa sama odgovorna za trenutnu krizu sa migracijama, ističući da je do povećanja broja migranata došlo usled „niza svesnih odluka koje su političari širom Evrope i sveta donosili tokom poslednje decenije“. Ove tvrdnje izazvale su osude iz evropskih krugova, koji smatraju da je takvo stajalište nepravedno i da ne uzima u obzir kompleksnost migracionih tokova.
Osim toga, Vens je naglasio da je pitanje masovne migracije trenutno najvažnije, ističući da je „u gradu novi šerif“, aludirajući na američkog predsednika Donalda Trampa. Ova izjava ukazuje na promenu pristupa SAD prema evropskim pitanjima, uz naglasak na jaču američku ulogu u oblikovanju budućnosti kontinenta.
Tokom konferencije, očekuje se da će se razgovarati o pitanjima kao što su budžeti za odbranu, a Vens je poručio da SAD veruju da evropske zemlje treba da preuzmu „veću ulogu“ u obezbeđivanju svoje bezbednosti. On je naglasio da SAD možda nisu saglasne sa stavovima Nemačke, ali će se boriti za pravo Nemačke da iznese svoja mišljenja.
Vens je takođe kritikovao Evropu zbog, kako je naveo, cenzure slobode govora, ističući da je to problem koji mora biti rešen. Pored toga, minimizirao je rizik od političkog mešanja Rusije, što je naišlo na kritike iz različitih evropskih političkih krugova, koji smatraju da je ruski uticaj na evropske države ozbiljna pretnja.
„Ali kada vidimo da evropski sudovi otkazuju izbore i da visoki zvaničnici prete da će otkazati druge, trebalo bi da se pitamo da li se na odgovarajući način pridržavamo demokratskih standarda,“ rekao je Vens. Ova izjava dodatno je podstakla raspravu o stanju demokratije u Evropi, kao i o ulozi SAD u njenom očuvanju.
Kalasova je apelovala na saveznike da se fokusiraju na veće pretnje, poput ruske agresije na Ukrajinu, umesto da se upuštaju u sukobe oko pitanja migracija. Ona je istakla da je zajednički odgovor na izazove koje donose globalna kriza i geopolitička napetost od suštinske važnosti za stabilnost i bezbednost Evrope.
Ova situacija reflektuje šire tenzije koje su prisutne u transatlantskim odnosima, a nedavni događaji na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji samo su dodatno osvetlili razlike u pristupima SAD i EU prema ključnim globalnim pitanjima. Kako se svet suočava sa sve većim izazovima, saradnja među saveznicima postaje sve važnija, a razumevanje i dijalog su ključni za prevazilaženje razlika i jačanje zajedničkih ciljeva.
U svetlu ovih događaja, kalasova i drugi evropski lideri pozivaju na jačanje saradnje i zajedničkog delovanja, dok američka administracija nastavlja da naglašava potrebu za većom odgovornošću evropskih zemalja u pitanjima bezbednosti i migracija. Ovde se postavlja pitanje kako će se odvijati budući odnosi između SAD i EU i da li će se uspešno prevazići trenutne tenzije.
