Prijavljivanje za drugi krug aukcija za gradnju postrojenja zelene energije u Srbiji završeno je, a Rade Mrdak, savetnik ministra energetike, izjavio je da je stiglo 40 prijava, što pokazuje veliko interesovanje, posebno za solarne elektrane. Prema njegovim rečima, kada bi se sve prijave prevele u snagu elektrana, došli bismo do kapaciteta od 1.171 megavata. Mrdak je naglasio da će se prilikom odabira uzeti u obzir i cena, kao i spremnost investitora da ponude svoje kapacitete za snabdevanje krajnjih kupaca.
Mrdak je istakao da je cilj motivisati povlašćene proizvođače da ne samo da proizvode jeftinu struju, već da energija ostane u Srbiji. Procedura uključuje pregled prijava i rangiranje putem softvera. Dosad su uglavnom stizale ponude za gradnju vetroparkova, dok je interesovanje za solarne elektrane u porastu. Na prethodnim aukcijama stiglo je samo devet prijava za solarne elektrane, dok je sada pristiglo čak 33.
U okviru novog kruga prijava, strani i domaći investitori su se prijavili, pri čemu su strani ulagači dominantno fokusirani na prenosni sistem i razvijaju velike projekte, dok domaći investitori deluju na distributivnom nivou s manjim projektima. Najatraktivnije lokacije za gradnju solarnih elektrana su na jugu i jugoistoku Srbije, dok se za vetroparkove smatraju Južni Banat i istočna Srbija.
Prema planovima države, do kraja decenije cilj je obezbediti 45% električne energije iz obnovljivih izvora. Agencija za energetiku izveštava da je trenutni udeo zelene energije u nacionalnom elektroenergetskom miksu 37%. Mrdak je izrazio optimizam da će se ovaj cilj ostvariti, posebno uzimajući u obzir kapacitete dobijene putem aukcija i velike projekte koje razvija Elektroprivreda Srbije (EPS), među kojima su i planovi za 1.000 megavata solarnih elektrana sa baterijskim skladištenjem.
Ovaj porast interesa za solarne elektrane može se pripisati globalnom trendu prelaska na obnovljive izvore energije, koji je postao sve važniji zbog klimatskih promena i održivog razvoja. Solarne elektrane nude prednosti kao što su smanjenje emisije CO2, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, kao i mogućnost stvaranja novih radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije.
Investicije u obnovljive izvore energije ne samo da doprinose smanjenju ekološkog otiska, već i jačanju energetske sigurnosti zemlje. Povećanjem kapaciteta u solarnoj i vetroenergiji, Srbija može smanjiti svoju zavisnost od uvoza električne energije i fosilnih goriva, čime se stvara stabilnije i održivije energetsko okruženje.
Osim toga, razvoj solarnih i vetroelektrana može doprineti lokalnom ekonomskom razvoju, jer se otvaraju nova radna mesta u instalaciji, održavanju i upravljanju ovim postrojenjima. Takođe, postrojenja za obnovljive izvore energije mogu doneti dodatne prihode lokalnim zajednicama putem poreza i drugih taksi.
Kao deo svoje strategije, Srbija planira da nastavi s podrškom razvoju obnovljivih izvora energije kroz različite podsticaje i subvencije. Ove mere mogu uključivati finansijsku podršku za projekte, olakšice za investitore i druge inicijative koje će olakšati ulaganja u zelene tehnologije.
Kao rezultat ovih aktivnosti, očekuje se da će Srbija postati lider u regionu kada su u pitanju obnovljivi izvori energije. S obzirom na trenutne trendove i planove, Srbija ima potencijal da postane značajan proizvođač zelene energije, što će doprineti ne samo njenom ekonomskom razvoju, već i globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Uz podršku države i strukturne reforme, put ka održivoj energetskoj budućnosti postaje sve jasniji.
