Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Uskrs, obeležava se u nedelju. Hrišćani danas, na Veliki petak, obeležavaju dan Hristovog stradanja, kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za spasenje sveta. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ekipe Euronews-a proveravale su kako teku pripreme za ovaj značajan praznik.
U selu Ubli, u plemenu Kuči blizu Podgorice, Anđela Božović iz nevladine organizacije „Za decu Kuča“ govorila je o običajima vezanim za Veliki petak. Ona je istakla da se tradicionalno na ovaj dan jaja farbaju u tišini i miru. Osim jaja, farba se i čuvarkuća, prvo obojeno jaje. „Prošlogodišnje stavljamo u baštu da bi nam ova godina bila rodna, plodna. To su neka stara i narodna verovanja,“ rekla je Božović, dodajući da se Veliki petak provodi sa porodicom, u miru i bez preterane pompe.
Tradicionalno, jaja se ukrašavaju crvenom bojom, ali se koriste i prirodni materijali poput lukovine. „Crvena jaja simbolišu novo rađanje i vaskrsenje,“ naglasila je ona, dodajući da u farbanju jaja učestvuju i deca. Devojčica Mia je sa radošću izjavila: „Ja se Vaskrsu puno radujem zato što je za mene vaskrs i praznik pun ljubavi.“ Porodice se okupljaju i odlaze u crkvu, čime dodatno obeležavaju ovaj važan dan.
U Banjaluci, pravoslavni vernici takođe neguju svoje tradicije tokom Velikog petka. Slobodnaka Ristić Gašić, predsednica Udruženja Duga iz Banja Luke, istakla je da domaćice danas farbaju jaja kao simbol Hristovog vaskrsenja. „Na trpezi se uglavnom nalazi posna hrana. Vernici koji su postili ceo post, danas zapravo ne jedu. Tek večeraš, posle liturgije, uzimaju malo krompira ili pasulja,“ izjavila je ona.
Posebno je zanimljivo da jaje koje predstavlja čuvarkuću dolazi u vrećici sa motivima zmijanskog veza, koji je UNESCO uvrstio na listu nematerijalne baštine. Članice Udruženja „Duga“ izradile su 200 vrećica za vaskršnje čuvarkuće, a Ristić Gašić objasnila je da je prvo jaje koje se oboji ili najjače jaje simbol čuvanja porodice, kuće i zdravlja. „Čuvarkuća se čuva do idućeg Vaskrsa. Da bi to jaje bilo što bolje ušuškano, napravili smo vrećice koje smo napunili čokoladnim jajima. Svaka domaćica može da ostavi čuvarkuću do sledeće godine,“ dodala je ona.
Ovi običaji i tradicije, bilo da su u Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini, pokazuju koliko je Uskrs važan za vernike, ali i kako se kroz tradiciju prenose vrednosti i simboli među generacijama. U ovim teškim vremenima, okupljanje porodica i obeležavanje praznika kao što je Uskrs donosi osveženje i nadu, a veselje u farbanju jaja i pripremi tradicionalnih jela doprinosi duhovnoj obnovi i zajedništvu.
Kako se Uskrs približava, vernici se pripremaju da proslave ne samo vaskrsenje Hrista, već i obnovu svojih duša i zajednica. Običaji, kao što su farbanje jaja i odlazak u crkvu, simbolizuju nadu i novi početak, što je posebno važno u današnjem svetu. S obzirom na to da se svet suočava sa raznim izazovima, vrednosti ljubavi, porodice i zajedništva postaju još značajnije. U ovim trenucima, Uskrs nas podseća na važnost zajedništva i duhovnog ispunjenja koje dolazi s verom i tradicijom.
