Spoljnotrgovinska razmena Srbije u septembru je porasla, treći mesec zaredom, zahvaljujući povećanju trgovine sa Kinom i Turskom. Prema novembarskim Makroekonomskim analizama i prognozama, Nemačka je stagnirala kao najveći partner, dok se udeo Kine u ukupnoj robnoj razmeni povećao sa 8,6% na 10,1%. Trgovanje sa Turskom i Azerbejdžanom takođe je doprinelo rastu spoljne trgovine.
Analiza MAT-a pokazuje da bi pad robnog izvoza bio veći da nije došlo do povećanja razmene sa Kinom i Turskom. Razmena je porasla za 3,1% u odnosu na septembar 2023. godine, pri čemu je vrednost robnog izvoza smanjena za 1,8%, dok je vrednost robnog uvoza povećana za 7%. Deficit u robnoj razmeni je porastao za 44,9% i sada iznosi 818 miliona evra.
Analitičari MAT-a ističu da je spoljnotrgovinska razmena najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 58,7% ukupne razmene, pri čemu Nemačka ima udeo od 14%. Kina je drugi najveći partner, sa udelom u ukupnoj robnoj razmeni Srbije povećanim sa 8,6% na 10,1%. Turska i Azerbejdžan takođe su zabeležile povećanje u razmeni sa Srbijom.
Tokom prvih devet meseci ove godine, plasman srpskih proizvoda na tržište Turske značajno je porastao, dok je razmena sa Azerbejdžanom povećana zbog uvoza gasa. Ukupna vrednost spoljne trgovine Srbije je značajno povećana i sa Turskom i Azerbejdžanom u ovom periodu.
Ovi podaci ukazuju na pozitivan trend u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, sa povećanim trgovinskim aktivnostima sa Kinom, Turskom i Azerbejdžanom. Stagnacija u razmeni sa Nemačkom je nadoknađena rastom u trgovini sa drugim partnerima, što je doprinelo pozitivnom rastu robne razmene zemlje. Nastavak ovog trenda može doneti dalji ekonomski razvoj i jačanje trgovinskih veza sa različitim zemljama.
