Otkako je u junu 2024. godine u Poreskoj upravi Srbije formiran Sektor za utvrđivanje imovine i uspostavljen registar rizika, obrađen je broj prihoda za 1,1 milion građana. U okviru ovog procesa, utvrđeno je da je više od 13.500 građana doživelo uvećanje imovine koje nije bilo praćeno prijavljenim prihodima, izjavio je pomoćnik direktora Poreske uprave Miroslav Đinović na Kopanik biznis forumu.
Tokom 2024. godine, Poreska uprava postigla je značajne rezultate, s novootvrđenim prihodima koji su bili veći za 6% u poređenju sa 2023. godinom. Đinović je naglasio da je u prethodnoj godini sprovedeno više od 15.000 kontrola, pri čemu su novootvrđeni prihodi dostigli skoro 37 milijardi dinara. On je dodao da bi bez adekvatnog rada Sektora za kontrolu budžet bio uskraćen za ovaj iznos.
Rast novootvrđenih prihoda rezultat je analize rizika koja se sprovodi unutar Sektora, gde se identifikuju rizični klijenti koji se na vreme kontrolišu. Međutim, Đinović je istakao da u vezi sa evidentiranjem prometa preko fiskalnih kasa još uvek nije postignut željeni stepen razumevanja među poreskim obveznicima. U čak 57% kontrola utvrđene su nepravilnosti, uključujući neevidentiranje prometa ili neprijavljivanje radnika.
Drugi važan sektor u okviru Poreske uprave je sektor naplate, jer bez uspešne naplate, rad Poreske uprave ne bi imao smisla. Đinović je naveo da se trend rasta naplate od 2014. godine neprekidno nastavlja. U 2014. godini naplata je iznosila 1.154 milijarde dinara, dok je do 2024. godine narasla na više od 2.931 milijarde dinara, što predstavlja porast od oko 2,5 puta.
Kada su u pitanju javni prihodi, najznačajniji su doprinosi za socijalno osiguranje, zatim porez na dodatnu vrednost, prihodi od dohotka građana i akcize. Sektor poreske policije ima specifičnu ulogu, jer ima pravo da podnosi krivične prijave. Tokom 2024. godine, Poreska policija je podnela 857 krivičnih prijava protiv 1.398 lica, a na osnovu njihovog rada utvrđeno je da je izbegnut porez u iznosu od oko 17,44 milijarde dinara. Ova cifra obuhvata 1.097 krivičnih dela, a 163 lica su lišena slobode u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Đinović je naglasio da je najugroženiji poreski oblik porez na dodatu vrednost, koji čini 43% od ukupnog izbegnutog poreza. Poreska uprava trenutno broji 4.031 radnika, od čega je 2.705 žena, ali se suočava s nedostatkom radne snage. Planirano je zapošljavanje značajnog broja novih radnika.
Sektor za transformaciju poslova je završen i omogućio je jednostavnije obavljanje poslova i primenu poreskih propisa. Đinović je takođe istakao da je Sektor za pružanje usluga pružio 1.076.117 usluga, od čega je 900.000 usluga bilo realizovano putem šaltera, a cilj je povećanje online usluga. Uvedena je i čet-bot komunikacija sa korisnicima, što dodatno olakšava interakciju sa Poreskom upravom.
Poreski sistem je važan za čitavo društvo, jer doprinosi razvoju i napretku, a Poreska uprava igra ključnu ulogu u prikupljanju javnih prihoda za budžet. Đinović je istakao da je važno da se Poreska uprava aktivno bavi identifikovanjem rizika i doprinosi stabilnosti ekonomije, kako bi se obezbedili potrebni resursi za rad različitih institucija i pojedinaca koji zavise od budžeta.
Kroz sve ove aktivnosti, Poreska uprava nastoji da unapredi svoj rad i pruži bolje usluge građanima, što je od suštinskog značaja za efikasno funkcionisanje društva i ekonomije u celini.
