Plava špilja na obali Crne Gore je nedavno postala žrtva vandalskog uništavanja od strane NN lica, što je izazvalo bes meštana i posetilaca. Špilja je poznata po svojoj lepoti i bogatim pećinskim ukrasima, koji su uništeni napadom divljaka. Ekološko društvo Boka je podnelo krivičnu prijavu protiv počinilaca, a lokalni parlament je jednoglasno donio zahteve za zaštitu špilje i strože kontrole pomorske sigurnosti.

Plava špilja, smeštena na poluostrvu Luštica, između Zlatne luke i Rta Mokra gora, privlači veliki broj posetilaca svojom izuzetno plavom bojom mora i pećinskim ukrasima koji su stvarani hiljadama godina. Međutim, nedavni vandalizam uništio je deo ovog prirodnog blaga, izazivajući bes i revolt meštana i posetilaca.

Olivera Doklestić, predsednica Ekološkog društva Boka, objašnjava da prijava obuhvata veliki broj novskih barkariola koji su bili svedoci „bahatog ponašanja nepoznatih osoba“. Ovaj događaj je pokrenuo inicijativu za zaštitu Plave špilje i aktuelizovanje pitanja očuvanja prirodnog blaga Crne Gore.

Lokalni parlament je reagovao jednoglasno, zahtevajući strože kontrole obalne policije i lučkih službi radi očuvanja pomorske sigurnosti. Zahtevano je da lokalna uprava nadgleda aktivnosti na moru i dostavlja izveštaje o broju plovila, načinu pristajanja i kretanja. Takođe, upućen je apel Upravi policije da se poveća nadzor nad ponašanjem na moru kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.

Ekološko društvo Boka ističe da je zaštita Plave špilje i njeno korišćenje od velikog značaja za državu, opštinu i JP „Morsko dobro“, koje do sada nije pokazalo interes za zaštitu ovako važnog prirodnog resursa. NVO zahteva da se Plava špilja uvrsti u plan zaštićenih područja Crne Gore i da se izradi studija zaštite za ovaj predeo. Kontrola nad upravljanjem špiljom treba da bude u nadležnosti lokalne uprave, uz podršku državnih organa.

Sednica hercegnovske Skupštine opštine donela je četiri zaključka u vezi sa zaštitom Plave špilje i obale, uključujući zahtev za proglašenjem špilje kao predeo izuzetnih odlika i uključenje u plan zaštićenih područja. Takođe se zahteva da Agencija za zaštitu životne sredine izradi studiju zaštite ovog područja i da lokalna uprava preuzme nadležnost za upravljanje špiljom uz podršku državnih organa.

Ovaj incident je pokazao hitnu potrebu za zaštitom prirodnih blaga Crne Gore i očuvanjem jedne od najpoznatijih atrakcija na primorju. Strože kontrole i odlučne mere protiv vandala su neophodne kako bi se sprečili budući napadi na ovakve prirodne lepote. Nadamo se da će akcije lokalne zajednice i državnih organa doprineti očuvanju Plave špilje i njenog bogatstva za buduće generacije.