U istraživanju koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Nju Meksiko u Albukerkiju, otkriveno je da ljudski mozak sadrži značajno više sitnih komadića plastike nego što je to bio slučaj pre osam godina. Uzorci mozga prikupljeni tokom obdukcije prošle godine ukazuju na alarmantnu situaciju u kojoj se čini da je prisustvo plastike u ljudskom telu sve češće.
Metju Kampen, profesor na Univerzitetu Nju Meksiko i autor studije, ističe da su uzorci mozga leševa sadržali između sedam i 30 puta više sitnih čestica plastike u poređenju sa organima kao što su bubrezi i jetra. Ovi nalazi naglašavaju ozbiljnost zagađenja plastikom i njegove potencijalne posledice po ljudsko zdravlje.
U istraživanju su se fokusirali na koncentraciju nanoplastike u mozgu pojedinaca starosti između 45 i 50 godina. Otkriveno je da je prosečna koncentracija iznosila 4.800 mikrograma po gramu moždanog tkiva, što je otprilike ekvivalent jednoj plastičnoj kašici. To znači da je prisustvo plastike u ljudskom mozgu postalo toliko uočljivo da se može izmeriti i kvantifikovati.
Ova studija dolazi u vreme kada se sve više pažnje posvećuje problemu plastičnog zagađenja u svetu. Plastika, koja se koristi u raznim industrijama i svakodnevnim životima, često završava u ekosistemima, a njeno razlaganje može trajati stotinama godina. U poslednjim decenijama, naučnici su počeli da istražuju kako plastika utiče na zdravlje ljudi, ali su ovi rezultati prvi koji ukazuju na prisustvo plastike u ljudskom mozgu.
Nanoplastika, koja se definiše kao sitne čestice plastike manje od 100 nanometara, može ući u ljudsko telo kroz različite puteve, uključujući udisanje, gutanje i apsorpciju kroz kožu. Istraživanja su pokazala da plastika može izazvati upalne reakcije, a potencijalne posledice po zdravlje još uvek nisu potpuno razumene. Međutim, postoji zabrinutost da bi dugotrajno izlaganje ovim česticama moglo doprineti razvoju raznih bolesti, uključujući neurološke poremećaje.
Osim toga, prisustvo plastike u mozgu može biti povezano sa smanjenjem kognitivnih funkcija. Iako je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo kako plastika utiče na mozak i zdravlje u celini, ovi rezultati ukazuju na to da zagađenje plastikom nije samo ekološki problem, već i pitanje javnog zdravlja.
Zanima i kako se ovaj problem može rešiti. Mnoge zemlje i organizacije rade na smanjenju upotrebe plastike i promovišu alternative kao što su biorazgradivi materijali. Takođe, postoji potreba za razvojem novih tehnologija koje bi mogle da pomognu u čišćenju ekosistema od postojeće plastike.
Naučnici takođe naglašavaju važnost edukacije javnosti o ovom problemu i podsticanja pojedinaca da smanje svoju upotrebu plastike. Informisanje o potencijalnim opasnostima koje plastika nosi može pomoći ljudima da donesu bolje izbore u svakodnevnom životu.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se nastavi istraživanje i monitorisanje prisustva plastike u ljudskom telu. Buduće studije će biti ključne za razumevanje kako plastika utiče na ljudsko zdravlje i kako se možemo zaštititi od njenih potencijalno štetnih efekata.
Zaključak je da prisustvo plastike u ljudskom mozgu predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje razumele posledice ovog zagađenja po ljudsko zdravlje i kako bi se razvile strategije za smanjenje izlaganja plastici. U međuvremenu, svako od nas može doprineti smanjenju plastičnog zagađenja kroz promene u svakodnevnim navikama i podržavanjem ekološki prihvatljivijih rešenja.
