U drugom kvartalu 2024. godine, vrednost uvoza energenata u Evropsku uniju je značajno opala za 10,7% u odnosu na isti period prethodne godine, te je iznosila 94,9 milijardi evra. Istovremeno, obim uvoza energenata je opao za 9,7% na međugodišnjem nivou, te je iznosio 177,9 miliona tona u prvih šest meseci te godine.
Kada je reč o uvozu prirodnog gasa u gasovitom stanju, vrednost uvezenog gasa je pala za čak 31,4% u drugom kvartalu 2024. godine u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, dok je obim uvoza opao za 9,5% na godišnjem nivou. Sličan trend je primećen i kod tečnog prirodnog gasa (LNG), gde je vrednost uvoza u Evropsku uniju pala za 41,2% međugodišnje, dok je obim uvoza opao za 20,2%.
Norveška i Sjedinjene Američke Države su se istakle kao ključni dobavljači energenata Evropske unije u drugom kvartalu 2024. godine. Kada je reč o nafti i naftnim proizvodima, najveći snabdevači EU su bili Sjedinjene Američke Države sa udelom od 15,1%, zatim Norveška sa 14,1% i Kazahstan sa 11,7%.
Što se tiče uvoza gasa u gasovitom stanju, Norveška je bila glavni snabdevač sa udelom od 43,5%, zatim Alžir sa 21,6% i Rusija sa 15,5%. Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države su obezbedile skoro polovinu uvoza tečnog prirodnog gasa u EU, sa udelom od 46%, dok je Rusija zauzela drugo mesto sa udelom od 16,8%, a treće mesto pripalo je Kataru sa udelom od 11,9%.
Ovi podaci jasno ukazuju na trend pada vrednosti i obima uvoza energenata u Evropsku uniju u drugom kvartalu 2024. godine, što može biti posledica različitih faktora kao što su promene u globalnoj energetskoj potrošnji, geopolitički faktori, ili povećanje domaće proizvodnje energenata unutar EU. Potrebno je pažljivo pratiti dalji razvoj situacije kako bi se sagledale potencijalne posledice na energetsku bezbednost Evropske unije i tržište energenata u regionu.
