Član Izvršnog odbora Svetskog udruženja za međunarodno pravo, Milenko Kreća, izjavio je da su američke sankcije koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije (NIS) kaznena mera sa ekstrateritorijalnim dejstvom. Ove sankcije su deo šireg okvira američke spoljne politike, koja često koristi ekonomske mere kao instrument pritiska na države za koje smatra da ne sprovode željenu politiku.
Kreća je u razgovoru za „Politiku“ naglasio da takve mere, iako imaju osnov u nacionalnom pravu, deluju izvan granica zemlje koja ih uvodi. „Ova vrsta mera ima svoj osnov u nacionalnom pravu, ali proizvodi ekstrateritorijalna dejstva sa ciljem promene politike,“ rekao je Kreća, objašnjavajući kako sankcije mogu uticati na zemlje koje nisu direktno uključene u sukob ili problem koji dovodi do uvođenja sankcija.
Prema njegovim rečima, ovakve ekonomske mere su najčešće inicirane od strane Sjedinjenih Američkih Država, koje ih koriste kao izraz svog uticaja u međunarodnim odnosima. Ove sankcije se ne odnose samo na konkretne državne subjekte, već i na kompanije i pojedince koji posluju ili imaju veze sa državama koje su na meti sankcija.
Kreća je ukazao na to da Evropska unija takođe koristi slične metode, ali da se one često primenjuju isključivo na države koje nisu članice EU. Ove mere, prema njegovom mišljenju, predstavljaju izraz neoimperijalne politike zapadnih zemalja koje teže da utiču na unutrašnje poslove drugih zemalja.
„Sanctionski režimi su često neproporcionalni i mogu imati katastrofalne posledice po ekonomije zemalja koje se nađu na meti, kao i po život običnih građana,“ dodao je Kreća, naglašavajući da sankcije često ne dostižu svoj cilj i mogu dovesti do daljih tenzija i sukoba.
Sankcije koje su uvedene NIS-u deo su šireg paketa mera koje je usvojila američka administracija u cilju jačanja pritiska na Srbiju. Ove mere su izazvale reakcije iz Beograda, gde su vlasti izrazile zabrinutost zbog mogućih posledica po ekonomiju zemlje i njene građane. NIS, kao jedna od ključnih kompanija u energetskom sektoru Srbije, ima značajnu ulogu u snabdevanju tržišta energentima i bilo kakve sankcije protiv nje mogu imati dalekosežne posledice.
U poslednjim godinama, Srbija se suočava sa sve većim pritiscima sa Zapada u vezi sa svojim odnosima sa Rusijom i Kinom. U tom kontekstu, američke sankcije predstavljaju još jedan korak u pokušaju da se Beograd natera na promenu spoljnopolitičkih pravaca. Međutim, analitičari ukazuju na to da su ovakvi pritisci često kontraproduktivni i da mogu dodatno učvrstiti otpor Srbije prema zapadnim zahtevima.
Kreća je takođe napomenuo da se međunarodna zajednica mora suočiti sa izazovima koje ovakve mere predstavljaju za globalni poredak. „Svet ne može da funkcioniše na osnovu jednostranih mera koje favorizuju samo određene države,“ zaključio je on, pozivajući na potrebu za dijalogom i multilateralnim pristupom u rešavanju međunarodnih sporova.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Srbija reagovati na nove pritiske i koje će korake preduzeti da zaštiti svoje interese. Mnogi očekuju da bi Beograd mogao da potraži alternativne puteve za saradnju, uključujući jačanje odnosa sa zemljama koje su takođe pod pritiskom zapadnih sankcija. Ove tenzije će sigurno oblikovati buduće političke i ekonomske odnose Srbije sa ostatkom sveta.
