Ministar spoljnih poslova Hrvatske, Gordan Grlić Radman, izrazio je svoje mišljenje o predloženoj Rezoluciji u vezi sa Jasenovcem tokom posete hrvatskoj zajednici u Tivtu. On je istakao da bi bilo dobro da oni koji podržavaju tu inicijativu, razmisle o svojoj prošlosti. Takođe je predložio da se predloži rezolucija o Božićnom ustanku i stradanju crnogorskog naroda u tom periodu.

Grlić Radman je naglasio da Hrvatska osuđuje sve zločine totalitarnih režima i da redovno obeležava godišnjice stradanja u Jasenovcu sa pijetetom. Takođe je istakao da je Hrvatska doprinela ulasku Crne Gore u NATO savez i podržava njen put ka evropskim integracijama. On je upozorio da eventualno usvajanje rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu može ugroziti odnose između Crne Gore i Hrvatske, kao i napredak Crne Gore ka Evropskoj uniji.

Ministar je takođe potvrdio da je Hrvatska uputila protestnu notu otpravniku poslova Crne Gore u vezi sa namjerom Skupštine Crne Gore da usvoji rezoluciju o Jasenovcu. Ova situacija je izazvala napetosti između dve zemlje i postavila pitanje odnosa prema prošlim događajima i nasleđu iz perioda Drugog svetskog rata.

Rezolucija o Jasenovcu izazvala je polemike i rasprave u hrvatskom i crnogorskom društvu. Dok jedni podržavaju predlog kao korak ka istraživanju i pamćenju stradanja, drugi se protive tvrdeći da bi takav potez mogao da naudi odnosima između država i da podstakne negativne emocije među građanima. Povijest Drugog svetskog rata i poratnog perioda i dalje je osetljiva tema u regionu Balkana, sa mnogim različitim tumačenjima i interpretacijama.

Hrvatska je u prošlosti suočavana sa kritikama i optužbama za nedovoljno suočavanje sa zločinima u Jasenovcu i ulogom u Drugom svetskom ratu. Međutim, zvaničnici tvrde da se zločini osuđuju i da se posvećuje pažnja sećanju na žrtve. Uprkos tome, pitanje Jasenovca i njegovog mesta u kolektivnom sećanju i istorijskom narativu i dalje predstavlja izazov za društvo i politiku.

U međuvremenu, odnosi između Hrvatske i Crne Gore su ozbiljno narušeni zbog ovog slučaja. Protestna nota koju je Hrvatska uputila Crnoj Gori pokazuje duboku zabrinutost i nezadovoljstvo zbog predložene rezolucije. Očigledno je da ovo pitanje ima širi politički i društveni kontekst i da može potencijalno uticati na odnose između dve zemlje u budućnosti.

Reakcije u javnosti na ovo pitanje su podeljene. Dok pojedinci podržavaju inicijativu za usvajanje rezolucije o Jasenovcu kao važan korak ka istini i pravdi, drugi se protive tvrdeći da bi to moglo da izazove nove tenzije i podstakne nacionalizam i međunacionalne sukobe. Važno je da se ovo pitanje razmatra na odgovoran i osetljiv način, uz uvažavanje različitih perspektiva i istorijskih činjenica.

Konačno, situacija oko Rezolucije u vezi sa Jasenovcem pokazuje koliko je važno da se prošlosti tumače sa pažnjom i odgovornošću. Pitanja koja se tiču istorije i sećanja imaju dugoročne posledice i mogu da oblikuju budućnost odnosa među narodima i državama. Stoga je neophodno da se ova tema razmatra sa poštovanjem prema žrtvama i sa ciljem izgradnje mira i pomirenja u regionu.