Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izrazila je svoju nameru da vodi izvršnu vlast Evropske unije pet godina nakon što je imenovana za tu poziciju. Njena nominacija će biti potvrđena početkom marta tokom godišnjeg kongresa njene političke porodice, Evropske narodne partije desnog centra (EPP). To je saopšteno na sastanku nemačke Hrišćanske demokratske unije (CDU) u Berlinu, prenela je novinska agencija DPA.
Evropska narodna partija odredila je 21. februar kao krajnji rok za podnošenje internih prijava za mesto predsednika Evropske komisije. Von der Leyen je izjavila da će se, ako ponovo bude izabrana, zalagati za uključivanje specijalnog resora za odbranu u narednu Evropsku komisiju. Ukoliko bude reizabrana na najviše mesto u EU, najavila je da će imenovati komesara za odbranu.
Von der Leyen je izabrana za predsednicu Evropske komisije u 2019. godini i prva je žena koja je na toj poziciji. Tokom svoje prve godine u funkciji, suočila se sa nizom izazova, uključujući rukovođenje odgovorom na pandemiju COVID-19 i upravljanje posledicama Bregzita. Njeni planovi za naredni mandat uključuju jačanje odbrane Evropske unije i uvođenje posebnih mera za povećanje bezbednosti unije.
Njena nominacija će biti potvrđena na godišnjem kongresu EPP-a, koji okuplja političare i zvaničnike iz različitih delova Evrope. Očekuje se da će ovaj događaj privući veliku pažnju i pregled glavne političke platforme EPP-a za naredne godine.
Nakon što je von der Leyen izrazila svoju nameru da nastavi voditi Evropsku komisiju, politička zajednica u Nemačkoj i širom Evrope raspravljala je o njenom dosadašnjem radu i planovima za budućnost EU. Mnogi političari i analitičari izrazili su podršku von der Leyen, ističući njenu posvećenost jačanju jedinstva i bezbednosti EU.
Međutim, postoji i određeni skeptizam u vezi s njenim planovima za odbranu i ulogom Evropske unije u međunarodnim odnosima. Neki kritičari smatraju da bi povećani vojni kapaciteti EU mogli doprineti daljem naoružavanju i eskalaciji konflikata širom sveta. Drugi se pitaju da li je EU spremna da preuzme veću ulogu u globalnoj bezbednosti.
Uporedno s tim, neki su izrazili brigu zbog nedostatka jasne vizije Evropske unije u međunarodnim pitanjima, uključujući odnose sa drugim globalnim silama poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Ruske Federacije. Pitanja poput trgovinskih sporazuma, klimatskih ciljeva i borbe protiv terorizma i ekstremizma ostaju ključna pitanja za dalji razvoj EU kao globalne političke i ekonomske sile.
U svetlu ovih rasprava, mnogi se nadaju da će von der Leyen uspeti da ponudi jasniju viziju za budućnost EU i da će se angažovati u otvorenom dijalogu sa ostalim liderima EU. Njeni planovi za integrisanu politiku odbrane mogli bi imati značajan uticaj na evropske odnose sa drugim međunarodnim silama i oblikovanje buduće uloge EU u globalnim pitanjima.
Kakav god bio ishod njenog pokušaja da se ponovo izabere za predsednicu, von der Leyen će imati značajan uticaj na evropsku politiku u narednim godinama. Kako se EU suočava sa novim izazovima kao što su klimatske promene, migracije i geopolitičke napetosti, njena sposobnost da vodi EU i oblikuje politiku u skladu sa tim izazovima moći će biti ključna za dugoročnu stabilnost i prosperitet Unije.
