Korištenje pepela koji nastaje iz rada termoelektrana je veoma profitabilno i može se koristiti u različitim industrijskim sektorima. Prema izjavi Marije Šljivić Ivanović iz Instituta za nuklearne nauke Vinča, razvijene zemlje poput SAD-a, Nemačke, Japana i Holandije već koriste pepeljasti materijal kao dodatak cementu i za proizvodnju betona kako bi uštedele resurse.
U građevinskom sektoru, pepeljasti materijal može direktno da se ugradi na gradilištu, što ga čini veoma praktičnim i ekonomičnim. Pored pepela, na konferenciji „Pepeo, šljaka, gips – sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju“ održanoj na Mašinskom fakultetu u Beogradu, bilo je reči i o drugim sekundarnim sirovinama poput gipsa i šljake. Šljivić Ivanović je istakla da se gips takođe može koristiti u građevinarstvu, hemijskoj industriji i farmaceutskoj industriji.
Pepeo i šljaka se mogu koristiti i za sintetizovanje zeolita, geopolimera i ekstrakciju retkih zemalja. Što se tiče zaštite životne sredine, leteći pepeo se može koristiti kao apsorber u tretmanu visoko kontaminiranih otpadnih voda iz rudnika i drugih industrijskih delatnosti, kao i za stabilizaciju u formi betona i geopolimera.
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku, istakao je da postoje ozbiljne studije koje pokazuju da se pepeo može koristiti kao građevinski materijal i kao podloga za puteve. Na primeru Holandije, gde se pepeljasti materijal koristi kao podloga za puteve i odlaganje čvrstih ostataka opasnog otpada, može se videti efikasna primena ovog materijala u praksi.
Milena Đakonović, direktorka Sektora za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u EPS-u, naglasila je da se u Srbiji generiše velika količina šljake i pepela u termoelektranama, ali da se mala količina ovih materijala zapravo prodaje. Na primeru gipsa koji se generiše u Kostolcu B u količini od oko 150.000 tona godišnje, Đakonović je istakla da se cela ta količina proda.
EPS planira da završi postrojenje za odsumporavanje na TENT-u B naredne godine, što će povećati količinu raspoloživog gipsa za prodaju. Takođe, projekat opepeljivanja na TENT-u A bi trebao da bude završen do 2026. godine, što će omogućiti efikasnije korišćenje pepela i letećeg pepela sa elektrane.
Ukupno gledano, iskorišćavanje pepela i šljake koji nastaju iz rada termoelektrana može doneti brojne ekonomske i ekološke koristi. Korištenje ovih sekundarnih sirovina u građevinarstvu, hemijskoj industriji i drugim sektorima može pomoći u smanjenju troškova i očuvanju resursa, dok istovremeno doprinosi zaštiti životne sredine. Pravilno upravljanje ovim materijalima može doprineti cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju industrije.
