Globalna potrošnja fosilnih goriva i emisije energije su dostigle rekordne vrednosti u 2023. godini, uprkos blagom smanjenju udela fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu. Ovaj trend može biti prepreka za prelazak na energiju sa nižim emisijama ugljenika kako se globalno zagrevanje nastavlja. Prošla godina je bila godina promena u potrošnji energije, sa prvim punim godinama preusmeravanja ruske energije sa Zapada i bez velikih ograničenja kretanja zbog pandemije kovida 19.
Ukupna globalna potrošnja energije dostigla je rekordnih 620 eksadžula, dok su emisije ugljen-dioksida prvi put premašile 40 metričkih gigatona. Iako je doprinos obnovljivih izvora energije dostigao rekordne nivoe, povećana potražnja za energijom znači da udeo fosilnih goriva ostaje praktično nepromenjen. Evropa je zabeležila pad udela energije iz fosilnih goriva ispod 70 odsto, dok se u naprednim ekonomijama primećuje vrhunac potražnje za fosilnim gorivima.
U Indiji, skoro sav rast potražnje je bio od fosilnih goriva, dok je u Kini upotreba fosilnih goriva porasla za 6%, ali je istovremeno Kina bila odgovorna za više od polovine globalnog rasta proizvodnje obnovljive energije. Kina je dodala više obnovljivih izvora energije nego ostatak sveta zajedno, što je impresivan podatak.
Izveštaj je zabeležio promene trendova u upotrebi fosilnih goriva u različitim regionima, sa naglaskom na potrebu za prelaskom na energiju sa nižim emisijama ugljenika kako se globalno zagrevanje nastavlja. Nadamo se da će ovaj izveštaj podstaći vlade, svetske lidere i analitičare da preduzmu konkretne korake ka rešavanju ovog izazova.
U 2023. godini možemo vidjeti koliko je globalna potrošnja fosilnih goriva i energijske emisije dostigle rekordne brojke unatoč blagom smanjenju učešća fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu. Taj podatak može biti prepreka pri prelasku na energiju koja ima niže emisije ugljika, s obzirom na to da se globalno zagrevanje nastavlja. Prošle godine bila je godina promena u potrošnji energije, s prvim punim godinama preusmjeravanja ruske energije sa Zapada i bez većih ograničenja kretanja zbog pandemije kovida 19.
Ukupna globalna potrošnja energije dostigla je rekordnih 620 eksadžula, dok su emisije ugljen-dioksida prvi put premašile 40 metričkih gigatona. Iako je doprinos obnovljivih izvora energije dostigao rekordne nivoe, povećana potražnja za energijom znači da udeo fosilnih goriva ostaje praktično nepromenjen. Evropa je zabeležila pad udela energije iz fosilnih goriva ispod 70 odsto, dok se u naprednim ekonomijama primećuje vrhunac potražnje za fosilnim gorivima.
U Indiji, skoro sav rast potražnje je bio od fosilnih goriva, dok je u Kini upotreba fosilnih goriva porasla za 6%, ali je istovremeno Kina bila odgovorna za više od polovine globalnog rasta proizvodnje obnovljive energije. Kina je dodala više obnovljivih izvora energije nego ostatak sveta zajedno, što je impresivan podatak.
Izveštaj je otkrio promene trendova u upotrebi fosilnih goriva u raznim regionima, s naglaskom na potrebu za prelaskom na energiju s nižim emisijama ugljika kako se globalno zagrevanje nastavlja. Nadamo se da će ovaj izveštaj podstaći vlade, svetske lidere i analitičare da preduzmu korake ka rešavanju tog izazova.
U 2023. godini možemo primetiti koliko su globalna potrošnja fosilnih goriva i energetski emisije dostigle rekordne vrednosti, čak i uz blago smanjenje učešća fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu. Ovaj trend može biti prepreka za prelazak na energiju s nižim emisijama ugljenika s obzirom na to da se globalno zagrevanje nastavlja. Prošla godina bila je godina promena u potrošnji energije, s prvim punim godinama preusmeravanja ruske energije sa Zapada i bez velikih ograničenja kretanja zbog pandemije kovida 19.
Ukupna globalna potrošnja energije dostigla je rekordnih 620 eksadžula, dok su emisije ugljen-dioksida prvi put premašile 40 metričkih gigatona. Iako je doprinos obnovljivih izvora energije dostigao rekordne nivoe, povećana potražnja za energijom znači da udeo fosilnih goriva ostaje praktično nepromenjen. Evropa je zabeležila pad udela energije iz fosilnih goriva ispod 70 odsto, dok se u naprednim ekonomijama primećuje vrhunac potražnje za fosilnim gorivima.
U Indiji, skoro sav rast potražnje bio je od fosilnih goriva, dok je u Kini upotrebа fosilnih goriva porasla za 6%, ali je istovremeno Kina bila odgovorna za više od polovine globalnog rasta proizvodnje obnovljive energije. Kina je dodala više obnovljivih izvora energije nego ostatak sveta zajedno, što je impresivan podatak.
Izveštaj je zabeležio promene trendova u upotrebi fosilnih goriva u različitim regionima, sa naglaskom na potrebu za prelaskom na energiju sa nižim emisijama ugljenika kako se globalno zagrevanje nastavlja. Nadamo se da će ovaj izveštaj podstaći vlade, svetske lidere i analitičare da preduzmu konkretne korake ka rešavanju ovog izazova.
U 2023. godini možemo vidjeti koliko je globalna potrošnja fosilnih goriva i energetic emisije dostigle rekordne brojeve unatoč blagom smanjenju udela fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu. Taj trend može biti prepreka za prelazak na energiju s nižim emisijama ugljenika s obzirom da se globalno zagrevanje nastavlja. Prošle godine bila je godina promena u potrošnji energije, s prvim punim godinama preusmjeravanja ruske energije sa Zapada i bez većih ograničenja kretanja zbog pandemije kovida 19.
Ukupna globalna potrošnja energije dostigla je rekordnih 620 eksadžula, dok su emisije ugljen-dioksida prvi put premašile 40 metričkih gigatona. Iako je doprinos obnovljivih izvora energije dostigao rekordne nivoe, povećana potražnja za energijom znači da udeo fosilnih goriva ostaje praktično nepromenjen. Evropa je zabeležila pad udela energije iz fosilnih goriva ispod 70 odsto, dok se u naprednim ekonomijama primećuje vrhunac potražnje za fosilnim gorivima.
