Glumac Andrija Poša preminuo je jučer u Zrenjaninu u 61. godini života. Rođen je 24. juna 1963. godine i bio je član Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“. Poša je završio Lutkarski studio istog pozorišta u klasi Irene Tot 1994/95. godine.
Andrija Poša je postao član ansambla Narodnog pozorišta 1996. godine, izvodeći repertoar na srpskom i mađarskom jeziku. Tokom karijere igrao je u brojnim predstavama, a među njima su bile „Biberče“, „Pepeljuga“, „Pesma belog kita“, „Vesela kuća“, „Divljožder“, „Ježeva kućica“ i „Dečak i mesec“.
Njegova partnerica Ivana Malić, sa kojom je imao dete po imenu Vasilije, izrazila je duboku tugu zbog gubitka. Andrija Poša bio je talentovan za lutkarstvo, muziku i crtanje, te je ostavio neizbrisiv trag u svetu pozorišta.
Narodno pozorište u Zrenjaninu izrazilo je saučešće porodici i prijateljima preminulog glumca. Poša je bio omiljen među pozorišnom publikom, koja će ga pamtiti po izvanrednim nastupima i doprinosu kulturnom životu grada.
Andrija Poša će ostati upamćen kao jedan od najtalentovanijih glumaca Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“. Njegova energija, strast prema glumi i umetnički dar ostavili su trajan trag u pozorišnom svetu.
Sa njegovim odlaskom, pozorišna scena u Zrenjaninu ostala je siromašnija za jednog istinskog umetnika. Njegovi kolege, prijatelji i publika tuguju zbog preranog odlaska Andrije Poše, koji će živeti zauvek kroz svoje umetničko delo i nezaboravne nastupe na sceni.
Njegova smrt ostavlja prazninu u srcima svih koji su poznavali i voleli Andriju Pošu, ali će se uspomene na njega čuvati zauvek kao inspiracija i podsećanje na njegov veliki talenat i doprinos svetu pozorišta.
Andrija Poša će ostati upamćen po svojoj životnoj strasti prema glumi, talentu i predanosti umetnosti. Njegova naslednost će živeti kroz njegovo umetničko delo i sećanja koja je ostavio za sobom.
Andrija Poša, kao jedan od najtalentovanijih glumaca Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“, ostavio je neizbrisiv trag u svetu pozorišta i kulture. Njegova smrt je veliki gubitak za pozorišnu zajednicu, ali će njegov duh i dela živeti zauvek kroz sećanja i inspiraciju koje je pružio svojim umetničkim radom.
