Na sajtu crnogorske Skupštine pokrenuta je peticija kojom se traži ocena ustavnosti zakona koji predviđa mesečna primanja za majke koje imaju troje i više dece. Ova inicijativa je usledila u trenutku kada su majke korisnice ovih naknada, okupljene oko predstavnice Željke Savković, najavile proteste ukoliko ne dođe do povećanja njihovih primanja. Savkovićeva je istakla da više od 10.000 majki već devet godina prima iste iznose, dok su druge socijalne naknade, poput penzija, povećane.
Željka Savković je u svom obraćanju javnosti naglasila da je uvećanje minimalnih penzija na 450 evra značajno poboljšalo položaj penzionerki, dok su majke sa troje i više dece ostale na istim iznosima naknada od 192 i 336 evra. Ona je ukazala na to da su majke, koje su se nadale da će i njihove naknade rasti, suočene sa inflacijom i rastom životnih troškova, a njihova primanja nisu se menjala. Savković je podsetila da su se mnoge od njih odrekle svojih radnih mesta kako bi se brinule o deci, a sada očekuju da im se vrati stečeno pravo na adekvatne naknade.
U međuvremenu, peticija koja se pojavila na sajtu Skupštine, traži da se ispita ustavnost zakona koji favorizuje majke sa troje i više dece na račun onih koje imaju jedno ili dvoje dece, ili onih koje ne mogu imati decu. Inicijator peticije, Radomir Starčević, smatra da ovaj zakon diskriminiše i ponižava značaj majčinstva, kao i samih žena. U obrazloženju se naglašava da je takav pristup suprotan tradicionalnim vrednostima u Crnoj Gori, gde je kult majke oduvek bio duboko poštovan.
Starčević je podsetio da na sednici Ustavnog suda 5. aprila 2022. godine, nije doneta odluka o ovom zakonu, jer predlog sudije izvestioca nije dobio potrebnu većinu. Stoga, peticija zahteva hitnu odluku Ustavnog suda, kako bi se zaštitili principi jednakosti i dostojanstva svih majki i žena u Crnoj Gori. Takođe, ukoliko se utvrdi da je zakon neustavan, predlaže se da se sredstva koja su bila namenjena njegovoj primeni preusmere na povećanje dečijeg dodatka, čime bi se delimično ispravila nepravda i pomoć bi bila usmerena ka svoj deci.
Ova situacija je izazvala različite reakcije u društvu. Dok majke ističu da se suočavaju sa finansijskim teškoćama i da im je potrebno povećanje naknada kako bi mogle da obezbede osnovne uslove za život svoje dece, drugi smatraju da je važno razmotriti i potrebe onih koji imaju manje dece ili su iz nekih razloga ostali bez mogućnosti da postanu majke. Ova debata dovodi do preispitivanja društvenih vrednosti i prioriteta, kao i do pitanja ravnopravnosti u pristupu socijalnim pravima.
U vremenu kada se sve više govori o pravima žena, majčinstvu i podršci porodicama, važno je da se ova pitanja sagledaju iz različitih uglova. Potrebno je pronaći balans između podrške majkama sa više dece i onima koje se suočavaju sa izazovima na drugačiji način. Samo kroz dijalog i razumevanje može se doći do rešenja koje će biti pravedno za sve.
U Crnoj Gori, kao i u drugim zemljama, važno je da se prizna uloga majki u društvu, ali i da se osigura da se svima pruži jednaka prilika i podrška. Ova situacija, iako teška, može poslužiti kao podsticaj za dalju diskusiju o pravima i potrebama svih žena, kao i o važnosti majčinstva u savremenom društvu.
