Nuklearna energija predstavljа značajan deo globalne energetike, pokrivajući oko 10% svetske potrošnje struje. U svetu trenutno funkcioniše više od 420 nuklearnih elektrana, a očekuje se da će proizvodnja nuklearne energije u ovoj godini dostići rekordne nivoe. Ovo je istaknuto u izveštaju „Međunarodne agencije za energetiku“, koji preporučuje da se do kraja decenije investicije u nuklearnu energiju dupliraju, s obzirom na rastuće potrebe za energijom.
Đorđe Lazarević, naučni saradnik u Institutu „Nikola Tesla“, naglašava da je Srbiji potrebno razvijati nuklearnu nauku kako bi se u budućnosti moglo razmatrati uvođenje nuklearne energije. On ističe da će sa sve većim zahtevima za čistim izvorima energije, nuklearna energija postati sve više relevantna, posebno u zemljama koje imaju mogućnost za njeno korišćenje.
Lazarević ukazuje na trend rasta potražnje za energijom, usled povećane upotrebe električnih automobila, veštačke inteligencije i data centara. Smatra da će u narednoj deceniji potražnja za energijom biti viša nego ikad pre, što otvara mogućnosti za nuklearnu energiju da poveća svoj udeo u proizvodnji električne energije.
Jedan od primera koji se može navesti je Japan, zemlja koja zavisi od uvoza energenata i koja je do 2011. godine dobijala 30% svoje električne energije iz nuklearnih elektrana. Međutim, nakon nesreće u Fukušimi, taj procenat je pao na 7-8%. Japan planira da do 2030. godine poveća udeo nuklearne energije na 20-22%, nakon što je pre nesreće imao cilj od 50%.
Lazarević smatra da je Japan naučio važne lekcije iz nesreće u Fukušimi i preduzeo brojne mere kako bi osigurao sigurnost, efikasnost i zaštitu životne sredine u radu svojih nuklearnih elektrana.
U Srbiji, potrebe za energijom rastu, dok se rezerve uglja smanjuju. Lazarević ističe da bi nuklearna energija mogla biti jedna od opcija za zadovoljenje nacionalnih potreba za električnom i toplotnom energijom. U tom smislu, razvoj nuklearne nauke u Srbiji postaje ključan korak ka razmatranju budućeg uvođenja nuklearne energije.
Pored toga, razmatrane su različite strategije i tehnologije koje bi mogle poboljšati sigurnost i efikasnost nuklearnih elektrana, uključujući nove generacije reaktora koji su dizajnirani da budu sigurniji i efikasniji u korišćenju goriva. Ove nove tehnologije mogu pomoći u smanjenju otpada i povećanju efikasnosti, što je posebno važno u kontekstu globalnog zagrevanja i zaštite životne sredine.
U Srbiji postoji potreba za podsticanjem istraživanja i obrazovanja u oblasti nuklearne energije kako bi se obezbedila potrebna stručnost i znanje za razvoj ovog sektora. Takođe, važno je da se javnost informiše o prednostima i rizicima nuklearne energije kako bi se stvorila osnova za donošenje informisanih odluka u vezi sa njenim uvođenjem.
Iako su izazovi značajni, uključujući sigurnosne aspekte i javno mnjenje, potencijalne koristi od nuklearne energije u smislu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbeđivanja stabilnog izvora energije su neosporne. U svetlu globalnih klimatskih ciljeva i povećane potražnje za energijom, nuklearna energija može igrati ključnu ulogu u budućem energetskom miksu Srbije i sveta.
U zaključku, razvoj nuklearne energije u Srbiji i svetu predstavlja izazov, ali i priliku za obezbeđivanje održivih izvora energije u budućnosti. Razmatranje nuklearne energije kao dela energetskog portfolija može doprineti smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i pomoći u postizanju klimatskih ciljeva.
