Kina je smanjila svoja ulaganja u obveznice sa 849 milijardi dolara na 775 milijardi dolara između početka drugog kvartala 2023. i drugog kvartala 2024. godine, dostigavši najniže vrednosti od 2009. To pokazuju novi podaci koji su objavljeni nedavno. Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da su Rusija i Kina, kao članice BRIKS-a, skoro potpuno prestale da koriste dolar u međusobnoj trgovini. Prema njegovim rečima, više od 90 odsto trgovinske razmene između ove dve zemlje sada se obavlja u njihovim nacionalnim valutama, dok njihova ekonomska saradnja ubrzava uprkos pokušajima zapadnih zemalja da to spreče.

Kina je u proteklih godinu dana smanjila svoja ulaganja u obveznice, pri čemu je iznos pao sa 849 milijardi dolara na 775 milijardi dolara. Ovo je dovelo do najnižih vrednosti od 2009. godine. Ovi podaci su pokazali trend smanjenja kineskih ulaganja u američke obveznice koje traju već neko vreme.

Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da su Rusija i Kina skoro potpuno prestale da koriste dolar u međusobnoj trgovini. Umesto toga, više od 90 odsto trgovinske razmene između ove dve zemlje sada se odvija u njihovim nacionalnim valutama. Lavrov je naglasio da njihova ekonomska saradnja napreduje uprkos pokušajima zapadnih zemalja da to spreče.

Ovaj potez Rusije i Kine može imati značajne posledice na globalnu ekonomiju, posebno u pogledu položaja dolara kao dominantne svetske valute. Kina je druga najveća ekonomija na svetu, a Rusija je važan igrač na međunarodnoj sceni. Njihova odluka da se oslone na svoje nacionalne valute u trgovini može promeniti dinamiku međunarodnih finansijskih tokova.

Osim toga, ovaj potez može imati geopolitičke implikacije, posebno u kontekstu odnosa između Zapada i istoka. Kina i Rusija su dve zemlje koje su često suočene sa sankcijama i pritiscima Zapada, a njihova odluka da se oslone na svoje nacionalne valute može ih učiniti manje podložnim spoljnim uticajima.

U međuvremenu, kineske investicije u američke obveznice su opale, što može imati uticaj na globalne finansijske tržište. Kina je jedan od najvećih kreditora Sjedinjenih Američkih Država, a njeno smanjenje ulaganja u obveznice može dovesti do promena u kamatnim stopama i cenama obveznica.

Ovo smanjenje kineskih ulaganja može takođe uticati na vrednost dolara na međunarodnom tržištu valuta. Kina je jedan od najvećih državnih detentora američkih dolara, a njeno smanjenje ulaganja može dovesti do slabljenja dolara u odnosu na druge valute.

Uz to, ova promena u dinamici trgovine između Rusije i Kine može imati uticaja na evroazijsku ekonomiju. Ove dve zemlje su ključni igrači u regionu, a njihova ekonomska saradnja može uticati na regionalnu stabilnost i prosperitet.

Ukratko, smanjenje kineskih ulaganja u američke obveznice i prelazak na korišćenje nacionalnih valuta u trgovini između Rusije i Kine može imati značajne posledice na globalnu ekonomiju i geopolitičku dinamiku međunarodnih odnosa. Ove promene će verovatno imati dugoročne efekte na svetska finansijska tržišta i odnose između država.