Prema nedavnom izveštaju Instituta za međunarodne finansije (IIF), globalni dug je dostigao rekordnih 315 biliona dolara. Ovaj talas rasta duga je najveći, najbrži i najširi od Drugog svetskog rata, a delimično se poklapa sa pandemijom kovida 19.
Institut je objavio da je ovo drugi uzastopni kvartalni rast duga, prvenstveno zahvaljujući tržištima u razvoju gde je dug porastao na neviđenih 105 biliona dolara. To ukazuje na to da su zemlje u razvoju pretrpele najveći udarac zbog pandemije i da su morale da se zaduže kako bi se suočile sa ekonomskim posledicama.
Rast duga u zemljama u razvoju je zabrinjavajući jer može dovesti do finansijskih kriza i teških ekonomskih posledica za te zemlje. Osim toga, povećanje globalnog duga može dovesti do rasta kamatnih stopa i inflacije, što može negativno uticati na ekonomije širom sveta.
Međutim, postoje i zemlje koje su uspele da održe svoj dug na razumnim nivoima i da se uspešno oporave od posledica pandemije. Velike ekonomije poput SAD, Kine i EU preduzele su različite mere kako bi podržale svoje privrede i smanjile efekte pandemije na svoje građane.
Važno je da zemlje nastave da prate svoje finansije i da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi se izbegle krize uzrokovane visokim nivoom duga. Međunarodna zajednica takođe treba da podrži zemlje u razvoju kako bi im pomogla da se izbore sa svojim dužničkim problemima i izbegnu finansijske kolapse.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, globalni dug bi mogao da postane ozbiljan problem za celokupnu svetsku ekonomiju. Stoga je neophodno da države, finansijske institucije i međunarodne organizacije zajednički rade na pronalaženju održivih rešenja za smanjenje duga i podršku ekonomskom oporavku nakon pandemije.
Institut za međunarodne finansije će nastaviti da prati situaciju sa globalnim dugom i da pruža analize i preporuke kako bi se podržao stabilan ekonomski rast širom sveta. Samo kroz zajednički rad i saradnju možemo postići održivi i inkluzivni ekonomski razvoj koji će omogućiti prosperitet i dobrobit svih građana.
