Inženjer Zoran Đajić uhapšen je zbog pretnji upućenih predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Đajić je na društvenoj mreži X, 10. aprila, napisao poruku koja je izazvala veliku pažnju javnosti i nadležnih organa. U svom postu, Đajić je sugerisao da bi narod trebao da izglasa smrtnu kaznu za Vučića, uz dodatak da se ne bi desilo da ga neko pusti iz ludnice i da ponovo okuplja „naciste i kriminalce“. Ove izjave su uočene kao ozbiljna pretnja po sigurnost predsednika, što je dovelo do reakcije nadležnih institucija.
Nakon što je Đajićev post prijavljen, dežurni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Vojvodini, VTK, izjasnio se da su u izjavama stvoreni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. U skladu sa tim, iste večeri je izdata policijska potraga za Đajićem, nakon čega je on primećen na blokadi Radio-televizije Srbije (RTS).
Policija je brzo reagovala i Đajić je uhapšen u ulici Ilije Garašanina. Njegovo hapšenje izazvalo je različite reakcije u javnosti, s obzirom na to da se radi o osobi koja je iznela radikalne stavove o trenutnom političkom vođi. Nakon hapšenja, Đajiću je određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati, a sutra će biti izveden pred tužioca.
Ovaj incident se događa u kontekstu rastuće napetosti u političkom životu Srbije, gde se često postavljaju pitanja o slobodi govora i granicama koje taj govor može da pređe, posebno kada su u pitanju javne ličnosti i lideri. Mnogi se pitaju koliko su ovakve pretnje ozbiljne i kako se one odražavaju na širu sliku društvene klime u zemlji.
Đajićeve reči su izazvale brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su ga neki podržali, dok su drugi osudili njegov način izražavanja. Ovaj slučaj otvara važnu diskusiju o odgovornosti pojedinaca na društvenim mrežama, posebno kada se radi o opasnim i ekstremnim izjavama.
U poslednje vreme, Srbija se suočava sa rastućim tenzijama među političkim grupama, a ovakvi incidenti dodatno doprinose polarizaciji društva. Dok neki smatraju da je Đajićeva izjava izraz slobode govora, drugi ukazuju na potencijalne posledice koje ovakve tvrdnje mogu imati na javni mir i bezbednost.
U zemlji gde je politička situacija često napeta, ovakvi incidenti podsećaju na važnost dijaloga i razumevanja među različitim stranama. Mnogi apeluju na potrebu za konstruktivnim razgovorima umesto sukoba i pretnji. U tom smislu, Đajićevo hapšenje može poslužiti kao opomena o ozbiljnosti izjava koje se iznose javno, kao i o odgovornosti koju svi građani imaju prema jedni drugima.
Na kraju, slučaj Zorana Đajića može imati dalekosežne posledice, ne samo za njega lično, već i za način na koji se u Srbiji tretiraju pretnje i sloboda govora. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se nadležni organi nositi sa ovakvim incidentima i kakve će mere preduzeti u cilju očuvanja javnog reda i mira.
