U Srbiji se sve više govori o problemu falsifikovanog meda, posebno onog koji dolazi iz uvoza. Ova situacija je nagnala pčelare iz Pomoravlja da se organizuju i započnu borbu za analizu meda, tražeći da na deklaracijama bude jasno naznačeno poreklo proizvoda. U međuvremenu, Udruženje pčelara „Pomoravlje“ podržava odluku države o povećanju kontrole uvoza meda. U proteklim nedeljama uzeto je više od stotinu uzoraka meda, a rezultati analiza trebalo bi uskoro da budu obelodanjeni.
Prethodne godine, od 25 uzoraka meda koji su analizirani, čak 22 su se pokazala kao falsifikati, ali su prodavnice i dalje pune ovakvog meda. U ovom udruženju, koje okuplja 130 pčelara sa ukupno desetak hiljada pčelinjih društava, svest o značaju pčela postaje sve važnija. Predsednik udruženja, Boban Mišić, ističe da je neodgovorna upotreba pesticida dovela do ugrožavanja prirodnih oprašivača, uključujući pčele. Procene pokazuju da pčele u prirodi mogu preživeti samo godinu dana bez pomoći pčelara.
S obzirom na situaciju, od januara ove godine Srbija je dobila novu laboratoriju koja obavlja DNK analize meda, a koja je jedinstvena u Evropi. Ova laboratorija omogućava inspektorima da utvrde autentičnost meda i da otkriju sve što nije prirodno. Falsifikatori su se usavršili, ali, kako kaže Mišić, još uvek nisu u mogućnosti da „kopiraju“ kristalizaciju meda, što može poslužiti kao indikator pravog meda.
Pored problema sa falsifikatima, pčelari se suočavaju i sa ekonomskim izazovima. Trenutna otkupna cena kilograma bagremovog meda iznosi svega 3,60 evra, dok se livadski i suncokretov med otkupljuju po ceni od 1,60 do 1,80 evra. U marketima se isti med prodaje po cijenama koje dostižu do 1.800 dinara. Pre samo dve godine, cena kilograma meda kretala se između 4 i 7,2 evra, a sada mnogi pčelari razmatraju prestanak bavljenja ovim poslom jer je postalo sve manje rentabilno.
Jovica Savić iz Bresja, koji se bavi pčelarstvom već 29 godina, izrađuje različite vrste meda, ali ističe da se suočava sa sve većim teškoćama zbog velikih ulaganja i nesigurnog tržišta. Njegovo iskustvo pokazuje da se pčelarstvo sve manje isplati, a neki pčelari, poput Danijela Jankovića iz Kalenovca, pronalaze alternative. On je odlučio da završi kurs za terapeuta i sada uz pomoć ćerke Tijane, koja je farmaceut, pravi prirodne preparate, uključujući lekovitu medovaču.
Borba pčelara za očuvanje svojih interesa i autentičnosti meda postaje sve važnija, a nove laboratorijske analize predstavljaju nadu u smanjenje broja falsifikata. Udruženje pčelara „Pomoravlje“ nastavlja da radi na jačanju svesti o važnosti pčela i njihovoj ulozi u ekosistemu, kao i na očuvanju tradicije pčelarstva u Srbiji. Sa rastućim pritiscima na tržištu, pčelari će morati da se prilagode novim uslovima, ali i da se bore za svoja prava i kvalitet svojih proizvoda.
Važno je da javnost prepozna vrednost pravog meda i razume razliku između autentičnog i falsifikovanog, kako bi podržali domaće pčelare i očuvali tradiciju pčelarstva.
