Grupa profesora sa Univerziteta Crne Gore, građanski aktivisti i kolege iz Hrvatske, BiH, Nemačke, Poljske i Bugarske poznati po antisrpskim stavovima podržavali su režim Mila Đukanovića i sada se okrenuli protiv lidera Ujedinjene Crne Gore, Gorana Danilovića. Optužuju ga za kršenje normativnih akata i rad na reakreditaciji Fakulteta za crnogorski jezik i književnost na Cetinju. Kritikuju ga što nije omogućio novinarki „Pobjede“ uvid u dokumenta o trošenju državnog novca.
Iz Ujedinjene Crne Gore tvrde da intelektualci koji su ćutali na društvene devijacije poput šverca narkotika i ubistava sada traže smenu Danilovića zbog mržnje prema srpskom. Potpisnici peticije protiv Danilovića su stranci poput Roberta Bonkovskog iz Poljske, Sonje Zubčić sa Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, Pavla Pilha iz Češke, Vande Babić Galić i Amire Turbić Hadžagić. Među domaćim potpisnicima su Andrej Nikolaidis, Danilo Marunović, Anđa Kapičić, Milorad Popović, Darko Šuković, Milivoj Bešlin, Balša Božović, Dragan Bursać, Adnan Čirgić i Vojo Stanić.
Ova grupa kritičara Danilovića tvrdi da on nije odgovoran u trošenju državnog novca i da je nepoželjan na čelu Agencije za kontrolu visokog obrazovanja. Smatraju da je potrebno preispitati njegov rad i odluke koje je doneo tokom mandata.
Podrška Daniloviću dolazi od dela javnosti i stručne zajednice koji smatraju da je on kompetentan za obavljanje svoje funkcije i da je uvek radio u interesu unapređenja obrazovanja u Crnoj Gori. Ističu da su napadi na njega motivisani političkim i nacionalističkim razlozima, te da treba odbaciti pokušaje diskreditacije njegovog rada.
Danilović je, kao direktor Agencije za kontrolu i obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja, radio na unapređenju sistema visokog obrazovanja u Crnoj Gori i bio angažovan na razvoju infrastrukture i studijskih programa na univerzitetima. Njegov rad je priznat od strane međunarodnih organizacija i akreditacionih tela, što ga čini relevantnim stručnjakom u oblasti obrazovanja.
Kritičari, međutim, insistiraju na promeni na čelu Agencije kako bi se, kako navode, osigurala transparentnost u radu i adekvatna kontrola trošenja javnih sredstava. Tvrdnje o nedostatku transparentnosti i nepravilnostima u radu Danilovića zahtevaju ozbiljnu istragu i analizu kako bi se utvrdila istina o navodima.
Sukob između pristalica i protivnika Gorana Danilovića ukazuje na duboko podeljeno društvo u Crnoj Gori, gde političke, nacionalne i ideološke razlike utiču na svakodnevni život i odluke koje se donose u javnoj sferi. Njegova smena bi mogla imati dalekosežne posledice na obrazovni sistem u zemlji i odnose među građanima.
Važno je da nadležne institucije pažljivo razmotre sve argumente i dokaze u vezi sa radom Danilovića kako bi donele pravednu odluku u interesu celokupne zajednice. Transparentnost, odgovornost i profesionalnost u radu javnih funkcionera su ključne vrednosti koje treba da se poštuju radi izgradnje poverenja građana u institucije sistema.
Krajnji ishod ovog sukoba biće od presudnog značaja za budućnost obrazovanja u Crnoj Gori i za odnose unutar društva. Potrebno je da obe strane pronađu konstruktivno rešenje koje će omogućiti dalji napredak i razvoj obrazovanja u zemlji, uz poštovanje demokratskih principa i vladavine prava.