Iako se 2020. godine činilo da je strano uplitanje u crnogorske političke poslove stvar prošlosti, trenutni premijer Milojko Spajić ponovo traži pomoć Venecijanske komisije. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se Crna Gora suočava s dubokom političkom krizom, koja je proizašla iz dešavanja oko Ustavnog suda. Opozicija je iskoristila situaciju vezanu za prestanak sudijske funkcije Dragani Đuranović da blokira rad Skupštine.
Prema nezvaničnim informacijama, Spajić je o ovome razgovarao s Johanom Satlerom, šefom Delegacije EU, koji mu je sugerisao uključivanje Venecijanske komisije. U isto vreme, lider Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković je takođe zatražio pomoć, ali je dobio sličan odgovor.
Evropska komisija apeluje na sve crnogorske institucije da poštuju vladavinu prava i primenjuju Ustav. Naglašavaju da je to ključno za napredak Crne Gore prema Evropskoj uniji. Komisija iz Brisela takođe traži od Crne Gore da izmeni pravni okvir kako bi uspostavila specijalne propise o radnim pravima, uključujući kriterijume za penzionisanje sudija i tužilaca, koji bi se uskladili s evropskim standardima i preporukama Venecijanske komisije.
U vezi sa slučajem Dragane Đuranović, postoje nesuglasice među sudijama Ustavnog suda o tome koji zakon bi trebao da se primeni za njihovo penzionisanje – zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ili zakon o radu. Venecijanska komisija je 2022. godine dala mišljenje o izmenama Zakona o predsedniku, što je tražio tadašnji predsednik Milo Đukanović, nakon što je vratio zakon parlamentu na ponovno razmatranje. Ustavni sud je krajem jula 2023. jednoglasno ukinuo izmene zakona koje su oduzele neke nadležnosti predsedniku.
Odluka o penzionisanju troje sudija donesena je na Ustavnom odboru Skupštine, iako je to isključivo u nadležnosti Ustavnog suda. Opozicija je ovu odluku označila kao ustavni puč. Premijer Spajić je na društvenim mrežama kritikovao opoziciju, ističući da odbijanjem da se konsultuje Venecijanska komisija i bojkottovanjem obraćanja evropske komesarke Marthe Kos, ona ne doprinosi ubrzanju evropskog puta Crne Gore. Umesto toga, on je rekao da bi opozicija trebala da se naziva „sovjetskim savezom“.
Lider DPS-a, Danijel Živković, takođe je naglasio da ne može biti redovnog političkog života dok se stvari ne vrate u institucionalni red. Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, takođe se protivi odlukama o načinu penzionisanja sudija Ustavnog suda koje su izglasali Spajićev Pokret „Evropa sad“ i koalicija „Za budućnost Crne Gore“.
Trenutno, Ustavni sud ima samo šest sudija od predviđenih sedam, jer je jedan od njih nedavno penzionisan. Ustav propisuje da samo Ustavni sud može da konstatuje koje sudije ispunjavaju uslove za penzionisanje, a na osnovu tog obaveštenja, Skupština može da potvrdi prestanak funkcije sudija. U ovom slučaju, Ustavni odbor je 17. decembra prošle godine, bez obaveštenja Ustavnog suda, na osnovu dopisa predsednice Snežane Armenko, konstatovao da su ispunjeni uslovi za penzionisanje troje sudija.
Politička situacija u Crnoj Gori se takođe komplikuje zbog intriga unutar samog Ustavnog suda, kao i zbog potencijalnog uticaja stranih faktora na domaću politiku. Ova kriza naglašava potrebu za reformama i jasnim pravilima koja bi omogućila stabilniji politički kontekst i efikasniji rad institucija. Bez sumnje, naredni koraci će biti ključni za opstanak vladavine prava i napredak Crne Gore ka članstvu u EU.
