Prema podacima objavljenim u danas objavljenoj brošuri RZS „Popis poljoprivrede 2023“, radna snaga u poljoprivredi Srbije broji 1,15 miliona ljudi, od kojih je članova porodičnih domaćinstava 1,13 miliona. Od tog broja, 1.070 osoba je stalno zaposleno na porodičnim gazdinstvima, pri čemu je 10 odsto žena. Većina nosilaca porodičnih gazdinstava je starije od 56 godina, pri čemu je najveći broj, 44,72 odsto, stariji od 65 godina. Muškarci čine većinu upravnika gazdinstava sa udelom od 77 odsto, dok su žene prisutne u manjoj meri sa udelom od 23 procenta.
Podaci pokazuju da 69 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jednog do dva člana. Ovo ukazuje na potencijalne probleme sa radnom snagom i kontinuitetom u poljoprivredi, s obzirom na to da je većina nosilaca gazdinstava u starijim godinama. Potrebno je preduzeti mere kako bi se održala održivost ovog sektora i privukla mlađa populacija da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Jedan od načina da se reši ovaj problem može biti podrška i edukacija mladih poljoprivrednih proizvođača, kao i osiguravanje boljih uslova za rad u poljoprivredi. Takođe, potrebno je raditi na podsticanju žena da se aktivnije uključe u upravljanje porodičnim gazdinstvima i da preuzmu veću ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ovi podaci su od velike važnosti za razvoj poljoprivrede u Srbiji, s obzirom na to da je ova oblast jedan od važnijih sektora ekonomije zemlje. Potrebno je planirati dugoročne strategije i politike koje će omogućiti održiv rast i razvoj poljoprivrede, uzimajući u obzir demografske trendove i promene u radnoj snazi.
U tom smislu, saradnja sa relevantnim institucijama, organizacijama i stručnjacima može biti od ključnog značaja u donošenju efikasnih mera i programa podrške za poljoprivrednike u Srbiji. Takođe, važno je da se vodi računa o inkluzivnosti i rodnoj ravnopravnosti u poljoprivrednom sektoru, kako bi se osigurala održivost i prosperitet ovog važnog sektora ekonomije.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, potrebno je hitno preduzeti akcije kako bi se osigurala budućnost poljoprivrede u Srbiji i omogućio kontinuirani razvoj ovog sektora. Mladi poljoprivrednici trebaju biti podržani i motivisani da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, dok žene treba da imaju veću ulogu u upravljanju porodičnim gazdinstvima i donošenju odluka u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ključni akteri u ovom procesu su državne institucije, lokalne samouprave, nevladine organizacije, stručna udruženja i instituti, kao i sami poljoprivrednici. Njihova zajednička saradnja i angažovanje su od presudnog značaja za razvoj poljoprivrede i osiguranje sigurne i stabilne budućnosti za sve učesnike u ovom sektoru.
U krajnjem ishodu, ovi podaci trebaju poslužiti kao osnova za kreiranje konkretnih politika i programa podrške koji će omogućiti održiv razvoj poljoprivrede u Srbiji, uzimajući u obzir specifičnosti situacije u sektoru i potrebe poljoprivrednih proizvođača. Samo zajedničkim naporima i efikasnim merama možemo osigurati bolju budućnost za poljoprivredu i ruralni razvoj u Srbiji.
