Dušan Šilj i Nikola Ivović su danas osuđeni na po 17 godina i šest meseci zatvora prvostepenom presudom Višeg suda u Podgorici. Ova presuda se odnosi na krivično delo ubistva i nedozvoljeno držanje oružja, zbog ubistva Stefana Šarovića. Sudija Milena Matović izrekla je presudu, a okrivljenima je izrečena jedinstvena kazna koja uključuje 15 godina zatvora za ubistvo, uz dodatne kazne zbog nedozvoljenog držanja oružja.
Sud je odbacio pravnu kvalifikaciju optužnice koja se odnosila na teže ubistvo, naglašavajući da su okrivljeni kao saizvršioci izvršili krivično delo ubistvo. Za vreme suđenja, Šilj se nije nalazio prisutan u sudu jer se nalazi u bekstvu, što je dodatno pogoršalo njegovu situaciju. Sudija Matović je naglasila da je tokom postupka utvrđeno da su optuženi iskoristili Šarovićevo poverenje kako bi ga doveli u situaciju u kojoj su ga ubili.
Okrivljeni su tvrdili da je Šarović prvo potegao oružje na njih, a zatim su naveli da su njihovo oružje i Šarovićev pištolj bacili u more, što je sud smatrao nelogičnim. Otežavajuće okolnosti prilikom izricanja kazne bile su to što su obojica optuženih ranije osuđivani. Advokatica Aleksandra Rogošić, koja zastupa Ivovića, najavila je da će odbrana uložiti žalbu na odluku o pritvoru i na prvostepenu presudu.
Prema optužnici, Šilj i Ivović su 6. juna 2019. godine, oko 15.20 časova, u blizini vile „Akacija“ u Đenovićima, ubili Stefana Šarovića. Optuženi su iskoristili Šarovićevo poverenje i predložili mu da ih prati, nakon čega su ga doveli do dvorišta kompleksa “Akacija”. Tamo su iz prethodno pripremljenog oružja ispalili više hitaca u njegovom pravcu. Nakon izvršenja krivičnog dela, pobegli su motociklom lokalnim putem.
Ova presuda je značajan događaj u pravosudnom sistemu Crne Gore, jer ukazuje na ozbiljnost i brutalnost krivičnih dela koja se dešavaju u zemlji. Ubistvo je izazvalo veliku pažnju javnosti, a slučaj je postao simbol nasilja koje se često dešava u društvu. Sud je naglasio da je neophodno da se kazne počinioci ovakvih dela kako bi se pokazalo da pravda postoji i da će biti sprovedena bez obzira na okolnosti.
Pored toga, činjenica da su obojica optuženih ranije osuđivani, ukazuje na problem recidivizma u društvu. Mnogi stručnjaci smatraju da je potrebno raditi na prevenciji kriminala i rehabilitaciji počinilaca, kako bi se smanjio broj ponovljenih krivičnih dela. Takođe, važno je obezbediti adekvatnu podršku žrtvama i njihovim porodicama, kako bi se smanjila trauma koju ovakvi događaji izazivaju.
Osuđeni će imati pravo na žalbu, što je još jedan aspekt pravnog sistema koji omogućava da se svaka presuda preispita. Međutim, sudska praksa pokazuje da su ovakve žalbe često neuspešne, posebno kada postoji dovoljno dokaza o krivici optuženih.
U zaključku, ovaj slučaj je još jedan podsetnik o ozbiljnosti problema nasilja i kriminala u društvu. Potrebno je raditi na jačanju pravosudnog sistema i obezbeđivanju pravde za sve građane, a posebno za žrtve nasilja. Samo tako se može stvoriti sigurnije i pravednije društvo za sve.
