U blizini Saborne crkve Vaznesenja Gospodnjeg, nalazi se Hram Svetog Spasa na Toploj, koji je bio domaćin škole osnovane još 1769. godine. Ova škola je bila aktivna ceo vek, sve do 1869. godine, a njen najpoznatiji učenik bio je Rade Tomov, kasniji srpski vladika crnogorski i brdski, Petar Drugi Petrović Njegoš, istaknuti književnik i filozof.
Nedavno je ova istorijska škola ponovo oteta od zaborava. U okviru obeležavanja 300 godina „Topaljske komunitadi“, otvoren je Memorijalno-muzejski kompleks „Njegoševa škola“. Arhitekta-konzervator Srđan Marlović ističe da je stara škola, u kojoj je Njegoš pohađao osnovno obrazovanje od 1825. do 1827. godine, bila zapuštena više od 120 godina. Svest o njenoj važnosti je u potpunosti zamrla, a objekat je bio korišćen kao skladište.
Restauracija škole je obuhvatila radove na fasadi, zamenu stolarije sa originalnim rešenjima, sanaciju unutrašnjosti od vlage i potpunu rekonstrukciju enterijera. Ognjište i drvena tavanica sa kamenim konzolama su restaurirani, a pronađeni su i restaurirani autentični artefakti i nameštaj iz različitih delova Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine.
Kompleks „Njegoševa škola“ danas privlači pažnju posetilaca. U njemu se nalazi moderna izložbena vitrina koja prikazuje dragocenosti, uključujući Njegošev bukvar i artefakte korišćene u obrazovanju. Postoji i interaktivna zona gde posetioci mogu doživeti iskustvo sedenja u drvenim skamijama.
Sama škola organizovana je od strane jeromonaha Josifa (Tropovića) uz odobrenje austrougarskih vlasti. U njoj je pohađalo između dvadeset i šezdeset učenika iz cele Boke, koji su učili različite predmete, uključujući časlavac, psaltir, računicu, crkveno pojanje i italijanski jezik. Obrazovanje je bilo usmereno prvenstveno na buduće sveštenike i kaluđere, a ređe na trgovce i pomorske kapetane.
Isidora Sekulić je zabeležila da je Rade Tomov u „Toploj, kod jeromonaha Tropovića, stigao do prvog i jedinog, kako-tako, regularnog svog učitelja“. Njegovo obrazovanje je bilo povereno Tropoviću, čiji je društveni i kulturni ugled značajno uticao na razvoj mladog Rade. Njegoš je pohađao školu od sredine 1825. do kraja 1826. godine.
Iako nema mnogo pisanih dokumenata o Njegoševom školovanju, poznato je da je sa njim učio i Petar Dostanić, sestrić Tropovića, koji je kasnije postao učitelj u istoj školi. Dostanić je o Njegošu pisao kao o „visokom, oštrih pleća i gojan, lijepo ođevnom“ mladiću, koji je bio „oštrouman i pamtljiv“.
Prema rečima dr. Mihaila Vukčevića, njegošev razvoj nije bio oblikovan samo školovanjem, već i okolinom u kojoj je odrastao. Herceg Novi i njegovo primorje su mu pružili inspiraciju, bogatstvo prirode i kulturne uticaje koje je upijao kroz život u toj sredini. U njegovim delima može se primetiti uticaj prelepih pejzaža i zvukova mora, koji su ostavili trajan utisak na njegovu umetničku viziju.
Njegoš je u svom delu „Gorski vijenac“ pohvalio svoj rodni grad, opisujući ga kao mesto koje se nalazi „nakraj mora“, gde „valove broji niz pučinu“. Ova veza sa prirodom i kulturom hercegnovske sredine oblikovala je Njegošev karakter i umetnički izraz.
Memorijalno-muzejski kompleks „Njegoševa škola“ predstavlja ne samo obnovu istorijskog prostora, već i čuvanje sećanja na jednog od najznačajnijih srpskih pesnika i vladara. Njegova škola, danas revitalizovana, služi kao simbol obrazovanja i kulturnog nasleđa, koje će, nadamo se, inspirisati nove generacije.
