Međunarodni dan maternjeg jezika, 21. februar, u Budisavi je obeležen na poseban način u ogranku Gradske biblioteke. Nastavnica srpskog jezika Vujka Kvrgić okupila je svoje sadašnje i bivše učenike, stvarajući jedinstvenu atmosferu u kojoj su se slcele reči i pisanje, bez obzira na razlike u jezicima. Ovaj događaj, koji je okupio mnoge učesnike, uključivao je čitanje pismenih radova, a sve to u ambijentu okruženom knjigama na srpskom i drugim jezicima.
U vremeplovu inspirisanom ljubavlju prema jeziku, nekadašnji učenici su delili svoja iskustva, čitajući radove koje je nastavnica Vujka sačuvala tokom godina. Ovaj susret bio je prilika da se pokaže umeće i sklonost prema pisanoj reči, kako sadašnjih, tako i bivših generacija. „Raduje me što moji đaci vole da čitaju, ali i da pišu“, istakla je nastavnica, naglašavajući koliko je važno održavati ljubav prema jeziku, posebno u eri savremenih tehnologija koje često ometaju ovu tradiciju.
Na događaju su čitani zanimljivi radovi na više jezika, uključujući srpski, mađarski, češki, engleski i nemački, čime je prikazana lepota različitosti jezika. Svi radovi su imali zajedničku nit – ljubav prema maternjem jeziku, njegovoj istoriji i tradiciji. Učesnici su se obavezali da će čuvati svoj jezik za buduće generacije, smatrajući ga mostom između prošlosti i budućnosti.
Branislav Polić, jedan od bivših učenika, imao je emotivan trenutak kada je pročitao svoj rad na temu „Moć reči i jezika“, koji je napisao 1997. godine. „Zaista sam obradovan što je nastavnica sačuvala taj pismeni, koji sam, moram priznati, zaboravio posle toliko godina“, rekao je Polić uzbuđenim glasom, dok je njegova ćerka Ana čitala svoj rad. Ova situacija ga je podsetila na svoja ranija razmišljanja, a takođe je istakao da među mladim generacijama i dalje postoji strast prema čitanju i pisanju.
Nikolina Slokar, bibliotekar u Gradskoj biblioteci u Budisavi, dodala je da maternji jezik ima posebnu vrednost. „Maternji jezik je onaj koji se prvi nauči u porodici“, objasnila je. Kada se odraste u mešanim porodicama, često se oseća povezanost sa više jezika, što obogaćuje duhovni i kulturni život pojedinca. „Što više jezika znamo, postajemo bogatiji duhovno, razumniji i tolerantniji. Treba da čuvamo i negujemo svoj maternji jezik“, zaključila je Slokar.
Ova proslava Međunarodnog dana maternjeg jezika u Budisavi predstavlja primer kako se ljubav prema jeziku može prenositi kroz generacije. Okupljanje bivših i sadašnjih učenika, kao i čitanje njihovih radova, pokazuje da je pisana reč i dalje važna i da se može koristiti kao sredstvo povezivanja i očuvanja kulturnog nasleđa. U svetu gde digitalizacija često preuzima primat, ovakvi događaji podsećaju na značaj lične interakcije i zajedničkog izražavanja kroz jezik.
Budisava, kao deo Novog Sada, nastavlja da neguje tradiciju očuvanja jezika i kulture, a ovakvi događaji doprinose širenju svesti o važnosti maternjeg jezika. U svakom pismenom radu, u svakoj pročitanoj reči, oseća se ljubav prema jeziku i želja da se tradicija prenese na buduće generacije. Ovaj dan nije samo proslava jezika, već i podsećanje na njegovu snagu u povezivanju ljudi i očuvanju identiteta.
U svetlu današnjeg ubrzanog tempa života, važno je setiti se da je jezik više od alata za komunikaciju; on je nosilac kulture, tradicije i zajedničkog identiteta. Proslavljanje Međunarodnog dana maternjeg jezika u Budisavi služi kao podsticaj svima da cene svoj maternji jezik i nastave da ga koriste i čuvaju za buduće generacije.
