Na tržištu nekretnina u Beogradu trenutno se vrti oko pola milijarde evra, od čega na stanove otpada gotovo 480 miliona. Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da su cene stanova za 10% manje nego što je bilo pre godinu dana, ali i dalje su visoke. Prosečna cena kvadratnog metra površine starih stanova koji su prodati u prva tri meseca ove godine bila je 2.122 evra, što je za 5% više nego prethodne godine. Kod novogradnje zabeležen je pad cena i one su sada manje za 3%.

Analiza pokazuje da postoje velike razlike u cenama stanova u različitim delovima Beograda. Na katastarskoj opštini Stara Rakovica i Čukarici, cene su znatno niže u poređenju sa centralnim opštinama poput Vračara i Starog grada. Cena najjeftinijih novih stanova kreće se u proseku od 2.193 evra po kvadratu u Staroj Rakovici i 2,230 evra na Zvezdari, do 4.105 evra na Starom gradu i 4.510 evra na Savskom vencu.

Cene nekretnina su porasle u rasponu od 4% do 44%. Međugodišnji rast cena starogradnje kretao se od 4,2% u Staroj Rakovici do 13,5% na Čukarici. Kod novogradnje, cene su porasle u većini opština, ali na Zvezdari je zabeležen pad cene od 2,7%. Ipak, na Savskom vencu cene su porasle za 8,6% u odnosu na prethodnu godinu.

Kriza na tržištu nekretnina traje već gotovo godinu dana, ali cene i dalje ostaju visoke. Skupi stambeni krediti su jedan od faktora koji utiču na stagnaciju prodaje. Iako su kamatne stope maksimizirane od strane Narodne banke Srbije, stambeni krediti su i dalje skupi. Prema poslednjim podacima Udruženja banka Srbije, stambeni krediti su porasli za 2% međugodišnje u maju, iako su ove godine skuplji nego s kraja 2023. Očekuje se da će očekivani pad cena stambenih kredita oživeti tržište nekretnina.

Ukupno gledano, tržište nekretnina u Beogradu i dalje je aktivno, sa visokim cenama koje se drže uprkos pandemiji i ekonomskim izazovima. Nastavak praćenja trendova na tržištu nekretnina može pružiti korisne informacije investitorima i potencijalnim kupcima.