Poljoprivrednik Ahmet Karabela (78) iz okruga Suluova u Amasiji, Turska, postao je predmet pažnje lokalne zajednice nakon što je iskopao svoje vlastito grobno mesto kako ne bi opterećivao svoju porodicu kada dođe vreme za njegovo ispraćanje. Karabela, koji živi sa suprugom u malom selu Salucu, pažljivo je pripremio grob, prekrivši ga najlonom, i izrazio želju da ga ne stavljaju u mrtvačnicu nakon smrti.
„Ja sam svoj grob iskopao da nikome ne pravim nevolje. Ako Bog da, neka me ovde sahrane,“ izjavio je Karabela, otac petoro dece. Ovaj neobičan čin nije samo odraz njegove brige za porodicu, već i njegovog dubokog poštovanja prema tradiciji i običajima svog kraja.
Karabela je poznat u svojoj zajednici po tome što je dugogodišnji volonter koji je pomogao u iskopavanju grobova za druge članove zajednice. „Ne može svaki čovek da iskopa ovakav grob. Bog mi je dao snage. Dođem noću na svoj grob i tu spavam. Jer ovo je moje mesto,“ dodao je, objašnjavajući svoju vezu sa mestom koje je pripremio za sebe.
Njegova posvećenost i nesebičnost nisu prošli neprimećeno. Starešina sela, Jusuf Tašova, istakao je da je Karabela veoma voljen u zajednici, gde je doprineo iskopavanju svih grobova, a njegovo ponašanje nikada nikome nije stalo na žulj. „Želim mu dug život,“ rekao je Tašova, naglašavajući kako je Karabela postao simbol zajedništva i dobrih dela u selu od 150 domaćinstava.
U razgovoru sa susedima, mnogi su izrazili divljenje prema njegovom postupku. „Ahmet je uvek bio tu za nas, a sada se brine i o svojoj smrti na način koji pokazuje koliko voli svoju porodicu,“ rekla je jedna od meštanki. Ovaj potez takođe ukazuje na kulturološke razlike kada je reč o smrti i sahranama u različitim društvima.
Karabela je, čini se, pronašao mir u svojoj odluci, kako za sebe, tako i za svoje najbliže. Njegovo grobno mesto nije samo simbol njegove budućnosti, već i pokazatelj dubokih korena tradicije i poštovanja koje ljudi u Turskoj imaju prema životu i smrti. U vreme kada mnogi izbegavaju razgovor o smrti, Karabela otvoreno govori o svojim željama i planovima, ostavljajući tako snažnu poruku o ljubavi i brizi prema porodici.
Ova priča o Ahmetu Karabeli može poslužiti kao inspiracija i podsetnik na važnost pripreme za neizbežne trenutke u životu. Njegov neobični izbor da iskopava vlastiti grob, dok se istovremeno brine o potrebama drugih, odražava duboku povezanost sa zajednicom i tradicionalnim vrednostima.
U svetu gde se često zaboravlja na važnost zajednice i međusobnog poštovanja, Karabela predstavlja svetlu tačku. Njegova priča podseća sve nas da su naši postupci, čak i oni naizgled mali, sposobni da ostave dugotrajan utisak na ljude oko nas. Ahmet Karabela je simbol posvećenosti, ljubavi i brige prema drugima, i njegova priča će sigurno ostati zapamćena u srcima svih koji su imali priliku da ga poznaju.
