Tržište nekretnina u Srbiji i dalje raste, a tri grada – Beograd, Novi Sad i Niš prednjače po cenama kvadrata kako u starogradnji, tako i u novoizgrađenim objektima. Prosečne cene kvadrata starih stanova u Beogradu su bile najviše, dostižući 2.160 evra, dok su u Novom Sadu i Nišu bile nešto niže, 1.945 odnosno 1.275 evra. Najjeftiniji stari stanovi su bili u Zaječaru, Prokuplju i Kikindi. U novogradnji, Beograd, Novi Sad i Niš su takođe prednjačili, sa prosečnim cenama kvadrata od 2.453, 1.970 i 1.490 evra. Najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na lokaciji Beograd na vodi. Tržište nepokretnosti u Srbiji je u prvom polugodištu 2024. godine vredelo 3,4 milijarde evra, što je porast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Porasle su i cene stanova za 4,68 procenata godišnje.
Kada je reč o kreditima za kupovinu nekretnina, u Srbiji je u prvoj polovini ove godine osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane. Petina prometovanih stanova kupljeno je iz kredita, što je porast u poređenju sa 18 odsto prošle godine. Uglavnom se koristi evro kao valuta za plaćanje nekretnina, dok je dinar zastupljen u 14 odsto slučajeva. Na tržištu su primećeni rast broja kupoprodajnih ugovora i porast cena stanova i oranica, dok je došlo do blagog pada kod kuća, ali je vrednost tih prometovanih nekretnina porasla. Pad je zabeležen kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za devet odsto i padom vrednosti prometa od 15 procenata međugodišnje. Vojvodina je najtraženija za vikendice, sa svaki drugi dinar dat za vikendice u Srbiji potrošen upravo u ovoj pokrajini. Beograd je bio lider u prometu stanova i garaža, dok je za poslovni prostor i građevinsko zemljište najviše novca potrošeno takođe u prestonici.