Trešnja je voće koje se najviše koristi u svežem stanju, a odlikuje se hranljivim svojstvima i jednostavnošću uzgoja, bez potrebe za intenzivnom upotrebom hemikalija. Iako je njena komercijalna proizvodnja manje zastupljena u Srbiji, postoji velika potražnja za ovim voćem na tržištu. Kroz iskustva dvojice ozbiljnih proizvođača, možemo videti kako se trešnje uspešno uzgajaju u tradicionalno voćarskim krajevima.

Zvonko Hnatko iz Šida gaji trešnje na dva hektara, izbor je pao na ovu voćku zbog nedostatka vode na tom području. Sorte koje su izabrane nisu se preklapale sa breskvom, koja je inače već prisutna na imanju. Vladimir Popić iz Čeneja se takođe bavi uzgojem trešanja, a motivacija za ulazak u ovaj posao dolazi od njegovih predaka koji su se bavili voćarstvom. I on se odlučio za uzgoj trešanja zbog visoke tražnje i mogućnosti izvoza na evropsko tržište.

Odabir sorti je ključan za uspešno uzgoj voća, bez obzira na podneblje i uslove. Za trešnje se pretežno koriste italijanske sorte, koje su prepoznate kao visokokvalitetne na evropskom tržištu. Uz pravilnu negu i održavanje voćnjaka, trešnje mogu dati pun rod nakon pet do šest godina. Međutim, voćnjak zahteva stalnu pažnju i brigu, posebno tokom sezone kada je neophodno pratiti sve agrotehničke detalje kako bi se osiguralo zdravlje i kvalitet plodova.

Trešnje su visoko tražena roba na tržištu voća, posebno u Evropi, gde se cene kvalitet i svežina plodova. Investiranje u trešnje može biti profitabilno, ali voćnjak zahteva strpljenje, posvećenost i stalno nadgledanje. Uvođenje različitih sorti trešanja može pomoći u diverzifikaciji ponude i osiguranju kontinuirane proizvodnje i prodaje. Upravljanje voćnjakom zahteva puno truda i rada, ali krajnji rezultat može biti visoka profitabilnost i uspešan poslovni poduhvat.