Kada se svetski ministri finansija i guverneri centralnih banaka okupe u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) u Vašingtonu, mnogi će se setiti sastanka iz 2008. godine, kada je svet bio suočen sa teškom ekonomskom krizom. Tada su centralne banke brzo reagovale, smanjujući kamatne stope kako bi stabilizovale tržišta koja su bila pogođena kolapsom banke Lehman Brothers. Britanski premijer Alister Darling je tada pozvao članice G7 da se ujedine u podršci bankama koje su se našle u problemima.
Iako su političke greške, poput slabe finansijske regulative, igrale ulogu u krizi 2008. godine, ovog puta haos koji se suočava s ključnim donosiocima odluka u globalnoj ekonomiji delimično je izazvan politikom američkog predsednika Donalda Trampa. Njegove tarife i carine, koje su postavljene kao deo trgovinskih ratova, stvorile su nesigurnost i zabrinutost među mnogim zemljama.
Trampove tarife, uključujući 10% opšti porez i visoke carine na Kinu, i dalje predstavljaju značajan izazov za globalni trgovinski sistem. Direktorka MMF-a, Kristalina Georgieva, naglasila je da ove mere predstavljaju „značajan rizik sa globalne perspektive“. Međutim, u trenutnim okolnostima, teško je očekivati da će zemlje G7 uspostaviti jedinstven front kao što je to bio slučaj 2008. godine.
Britanska vlada pokušava da izbegne otvorenu kritiku Trampove administracije, dok EU planira da odgovori na potpunu obnovu carina koje bi mogle da dovedu do dodatnih poreza od 20%. Mark Karni, bivši guverner Engleske banke, sada na čelu Kanade, upozorava na ozbiljan problem u odnosima između SAD i Kanade, naglašavajući da je situacija nepopravljiva.
Ova nesigurna situacija reflektuje Trampove ciljeve, koji se čini da su usmereni na stvaranje pometnje u međunarodnom poretku. Dok se centralni bankari suočavaju s nestabilnim tržištima obveznica i potencijalnim rizicima po finansijsku stabilnost, predsednik Federalnih rezervi, Džerome Pauer, suočava se s kritikama Trampa, što dodatno komplikuje situaciju.
Bivši britanski premijer Gordon Braun, koji je igrao ključnu ulogu u odgovoru na krizu 2008. godine, poziva na „koaliciju voljnih“ koja bi trebalo da radi na jačanju trgovinskih veza među zemljama van SAD i zaštiti najsiromašnijih država od negativnog uticaja Trampove politike.
Multilateralne institucije, kao što su MMF i Svetska banka, suočavaju se s izazovima koje donosi Trampova administracija, koja teži da razbije postojeći svetski poredak i smanji finansiranje za organizacije koje ne stavljaju „Ameriku na prvo mesto“. Ova strategija može dodatno destabilizovati globalnu ekonomiju, koja je već pogođena brojnim preprekama.
Dok se sastanak u Vašingtonu približava, ostaje nejasno da li će globalni donosioci odluka biti u stanju da predstave alternativnu viziju Trampovoj politici. Čak i ako to ne učine, sukobi između SAD i ostatka sveta će postati očigledni, a znaci za globalnu ekonomiju izgledaju zabrinjavajuće, podsećajući na situaciju iz 2008. godine.
Ova situacija naglašava potrebu za međunarodnom saradnjom i zajedničkim naporima da se prevaziđu trenutni izazovi. U ovom kontekstu, važno je da se globalni lideri okupe i razmotre strategije koje će omogućiti stabilizaciju ekonomije i zaštitu najugroženijih. Početak prolećnih sastanaka MMF-a i Svetske banke predstavlja priliku za ponovnu ocenu globalnih ekonomskih politika i zajedničko delovanje u cilju prevazilaženja kriznih situacija koje prete globalnoj stabilnosti.
