Optužbe predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, protiv Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) izazvale su značajnu pažnju i na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini. Državni ministar finansija, Srđan Amidžić, izneo je tvrdnje da je USAID sumnjivo utrošio blizu 250 miliona dolara u poslednjim godinama, dok je predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, optužio pojedine medijske kuće da su bile plaćene strane agenture.
Dodik se obratio javnosti koristeći oštru retoriku, nazivajući novinare „srbomrziteljima“ i „stranim plaćenicima“. On je izjavio da je 40.000 ljudi u Bosni i Hercegovini primilo finansijsku podršku od USAID-a, sugerišući da su neki od njih stranci koji deluju kao agenti. „Policija će preispitati sve operacije USAID-a na prostoru Republike Srpske,“ poručio je Dodik.
Iz Ringierovih medija, koji su optuženi od strane Dodika, odlučno su demantovali sve tvrdnje, naglašavajući da nisu primili nikakva sredstva od USAID-a. Njihov direktor, Milan Subotić, zatražio je izvinjenje od predsednika Dodika, ističući da su njegove izjave neprimerene i uvredljive. „Nikada nismo sarađivali s USAID-om,“ dodao je Subotić, naglašavajući da su spremni da prime izvinjenje.
Ipak, Dodik nije pokazao nameru da se povuče, već je nastavio sa svojim optužbama na društvenim mrežama, što bi moglo rezultirati tužbom za klevetu. Advokat EuroBlica, Svetozar Bajić, naveo je da imaju rok od tri meseca da podnesu tužbu, dok je odgovorni urednik te medijske kuće, Siniša Trkulja, kritikovao Dodikovu praksu etiketiranja ljudi kao izdajnika bez dokaza.
Novinari u Bosni i Hercegovini pozvali su medije iz Republike Srpske da podnesu kolektivnu tužbu protiv Dodika zbog njegovih uvredljivih izjava. Prema podacima američke ambasade, od kraja rata 1995. godine do danas, SAD su uložile više od dve milijarde dolara u Bosni i Hercegovini, od čega je oko 640 miliona dolara otišlo u Republiku Srpsku.
Većina ovih sredstava završila je u javnim budžetima, dok je manje od 10% otišlo medijima i organizacijama civilnog društva, kako je istakao novinar Darko Momić. Ipak, pod lupom se našao podatak koji je podelio Ričard Grenel na društvenoj mreži X, prema kojem je USAID od 2020. do 2024. godine u Bosnu i Hercegovinu uložio čak 402 miliona dolara.
Ministar Amidžić je izjavio da je USAID do sada prijavio samo 155 miliona dolara, dok se trag za preostalih 246 miliona dolara izgubio. Ove tvrdnje dodatno su potaknule diskusije o transparentnosti i odgovornosti u vezi sa sredstvima koja se koriste za razvojne projekte u Bosni i Hercegovini.
Ova situacija ukazuje na širi problem poverenja između vlasti i medija u Bosni i Hercegovini, kao i na komplikovanu dinamiku u odnosima između lokalnih vlasti i stranih agencija. Dodikove optužbe i reakcije medija predstavljaju samo deo šireg narativa o uticaju stranih donatora i o tome kako se sredstva raspodeljuju i koriste u zemlji.
U svetlu ovih događaja, biće interesantno pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u kontekstu mogućih pravnih posledica i daljih reakcija iz različitih medijskih kuća. Ovaj slučaj takođe može imati šire posledice na percepciju stranih investicija i pomoći u Bosni i Hercegovini, kao i na odnose između Republike Srpske i ostatka zemlje. Sve oči su uprte u dalji razvoj situacije, dok se čini da su tenzije sve veće i da će se pitanje transparentnosti i odgovornosti nastaviti postavljati u narednim mesecima.
