Dvojica australijskih matematičara tvrde da je Teorema beskonačnog majmuna, prema kojoj će majmun, udarajući nasumično po tastaturi pisaće mašine, u beskonačnom vremenskom periodu u jednom trenutku ispisati dati tekst kao što su sabrana dela Vilijama Šekspira, nemoguća čak i ako sve šimpanze na svetu budu živele večno.
Kako prenosi Gardijan, računica matematičara se zasnivala na majmunu koji je proveo 30 godina kucajući brzinom od jednog slova po sekundi na tastaturi od 30 dugmića koja se sastoji od slova engleskog alfabeta i znakova interpunkcije, na osnovu čega je zaključeno da je vreme koje je majmunu potrebno da slučajno iskuca dela Šekspira “mnogo duže od trajanja postojanja univerzuma“.
Naučnici su proširili eksperiment, uključujući u njega, pored malih majmuna i šimpanze, za koje se pretpostavlja da će održati stabilnu populaciju u narednom periodu.
Autori studije, objavljene u časopisu “Frenklin Open“, navode da čak i ako se u jednačinu doda još mnogo šimpanzi koje bi kucale mnogo brže, još uvek nije uverljivo “da će rad majmuna ikada biti održivo oruđe za razvoj pisanih radova bilo čega osim trivijalnih stvari“.
U studiji se navodi da postoji samo pet odsto šansi da bi jedan majmun slučajno iskucao reč banana na tastaturi za ceo svoj životni vek, a Šekspirov opus sadrži više od 884.000 reči od kojih nijedna nije banana.
U prethodnoj probi Teoreme, u kojoj je šest makaki majmuna provelo četiri nedelje za kompjuterom, nastalo je samo pet stranica teksta, prvenstveno ispunjenog slovom S, navodi Gardijan.
Teorema beskonačnog majmuna je koncept koji se često koristi za ilustraciju slučajnosti, verovatnoće i beskonačnosti. Ideja da bi majmun slučajno mogao iskucati dela Šekspira ili bilo koji drugi kompleksan tekst je samo hipotetička situacija koja pokazuje koliko je beskonačnost i nasumičnost teško shvatljiva ljudskom umu.
Ova studija matematičara iz Australije postavlja pitanje granica slučajnosti i verovatnoće, pokazujući da čak i uz beskonačno vreme i ogroman broj majmuna, verovatnoća da će se nešto kompleksno poput dela Šekspira slučajno stvoriti je gotovo zanemarljiva.
Iako je Teorema beskonačnog majmuna često korištena u filozofiji i popularnoj kulturi kao ilustracija beskonačnosti i slučajnosti, ova studija pokazuje da je ipak potrebno razumeti matematičke principe i verovatnoću da bi se shvatila složenost ovog koncepta.
Smatra se da je ideja beskonačnog majmuna prvi put predstavljena u knjizi „Infinite Monkeys“ autora Mauricea Maeterlincka iz 1913. godine, a od tada je postala popularna tema rasprava i analiza u različitim naučnim oblastima.
Ova nova studija dodaje novu dimenziju razumevanju Teoreme beskonačnog majmuna, pokazujući da čak i uz beskonačno vreme i beskonačan broj majmuna, verovatnoća da će se složeni tekstovi slučajno stvoriti je gotovo nemoguća.
Matematičari iz Australije su koristili precizne računske metode i simulacije kako bi analizirali verovatnoću da majmun slučajno iskucka dela Šekspira, pokazujući da je potrebno neverovatno dugo vreme i ogroman broj majmuna da bi se to desilo.
Ova studija postavlja pitanje granica slučajnosti i verovatnoće u kontekstu beskonačnosti, pokazujući da čak i uz najveće resurse, verovatnoća da će majmun slučajno stvoriti nešto složeno kao što su dela Šekspira je gotovo zanemarljiva.
Teorema beskonačnog majmuna je i dalje fascinantan koncept koji nas podseća na kompleksnost slučajnosti i beskonačnosti u svetu matematike i verovatnoće. Ova nova studija pruža dodatno razumevanje ovog koncepta i postavlja nova pitanja o granicama slučajnosti i matematičke verovatnoće.
