Brisel – Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, predstavio je danas pred Odborom za spoljne poslove nacrt izveštaja o napretku Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Ovaj izveštaj naglašava da će tempo pristupnih pregovora zavisiti od konkretnih rezultata u oblasti vladavine prava, dijalogu između Beograda i Prištine, kao i od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
U nacrtu izveštaja, poslanici će imati priliku da predlože amandmane pre nego što bude usvojen u aprilu, dok se konačni tekst očekuje u maju. Izveštaj ukazuje da Srbija, iako je postigla određeni napredak u pregovorima, mora da prevaziđe prepreke u unutrašnjem političkom dijalogu, vladavini prava i borbi protiv korupcije.
Dokument je sastavljen kao odgovor na izveštaje Evropske komisije iz 2023. i 2024. godine i ističe jaku posvećenost Srbije cilju članstva u EU, kao i ambiciju da se do kraja 2026. godine uskladi sa pravnim tekovinama EU. Međutim, od Srbije se očekuje da jasno i nedvosmisleno komunicira o svojoj strateškoj orijentaciji prema EU.
U izveštaju se naglašava strateški značaj Zapadnog Balkana za bezbednost i stabilnost EU, uz isticanje uloge Srbije u regionu. Međutim, izražava se zabrinutost zbog ograničenog napretka u ispunjavanju merila za članstvo, posebno u oblastima vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU.
Takođe, primećuje se da nije postignut napredak u Poglavlju 31, a poziva se Srbija da se bez odlaganja uskladi sa restriktivnim merama EU prema Rusiji. U međuvremenu, Srbija je pokazala napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, izveštaj poziva visoku predstavnicu EU, Kaju Kalas, i Evropsku komisiju da preuzmu aktivniju ulogu u vođenju ovog procesa. Naglašava se važnost konstruktivnog angažovanja obe strane kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.
Izveštaj takođe poziva na poštovanje svih prethodnih sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Pored toga, izražava se zabrinutost zbog izazova u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, kao i zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije.
Pozdravlja se pluralistički sastav Skupštine Srbije, ali se ukazuje da su prevremeni izbori i prekid funkcionisanja vlade i parlamenta omeli napredak u reformama. Ističe se važnost obezbeđivanja nezavisnosti ključnih institucija, kao što je Regulatorno telo za elektronske medije, kao i poštovanje preporuka OEBS/ODIHR-a o izbornoj reformi.
U izveštaju se izražava saučešće porodicama žrtava urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu i poziva na transparentno vođenje pravnih postupaka. Takođe, EP izražava zabrinutost zbog sistemskih pitanja koja su istakli studentski protesti u Srbiji, kao što su građanske slobode i institucionalna transparentnost.
Iako se primećuje delimičan napredak Srbije ka razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, potrebne su značajne reforme u oblasti tržišta rada, obrazovanja i javne uprave. Pozdravlja se i angažovanje Srbije u sprovođenju novog Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i potreba za preusmeravanjem sredstava EU ka reformama pravosuđa i borbi protiv korupcije.
U izveštaju se takođe naglašava potreba za diversifikacijom energetskih izvora kako bi se smanjila zavisnost od Rusije, uz pomen memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o održivim sirovinama i električnim vozilima. Članovi Odbora za spoljne poslove EP do 6. marta mogu podnositi amandmane na nacrt izveštaja, koji će se glasati krajem aprila, a konačno glasanje o rezoluciji očekuje se u maju. Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće.
