Hrvatska se suočava s još jednim toplotnim talasom ovog leta, a temperature mora su iznad proseka za tri do pet stepeni, saopštava Hrvatska radio-televizija (HRT).
U Puli je temperatura mora već u 8 sati iznosila 29,2 stepena, dok je u Rovinju bilo 28,9 stepeni. Tokom dana su temperaturu od 28 stepeni probili i Dubrovnik, Komiža, Krk, Rab, Malinska, Mali Lošinj… Na Mljetskom Malom Jezeru je u 18 sati izmereno 29,9 stepeni. Temperatura mora u Zadru je danas išla do 27,7 stepeni.
Malo gde je temperatura mora danas bila ispod 27 stepeni.
Stručnjaci upozoravaju da takav porast temperature mora može dugoročno negativno uticati na život u moru. Temperature mora u Jadranu se mere već stotinjak godina, a tokom vekova su rasle i u dubinama za dva do tri stepena. Ovog leta su temperature više od proseka za tri do pet stepeni, postavljajući pitanje da li će se biljni, životinjski svet i ljudi moći prilagoditi ovim promenama.
„To je poprilično alarmantno zato što deluje na biljni i životinjski svet i na sve nas“, kazao je Ivica Vilibić, okeanograf iz Instituta „Ruđer Bošković“.
Situaciju potvrđuje i prisustvo brojnih novih ribljih vrsta u Jadranu.
„Sada je sve toplije more, vrste iz toplijih mora dolaze kroz Suecki kanal u Istočno Sredozemlje, a zatim polako ulaze u Jadran i neke od njih postaju autohtone“, rekao je Vilibić.
Ova situacija ne samo da utiče na morski svet i ekosistem, već može imati i ozbiljne posledice po turizam, ribarstvo i lokalnu ekonomiju. Postoji zabrinutost da bi topliji temperature mora mogli pogoršati probleme sa algama, ribljim vrstama koje se love, kao i kvalitetom vode.
Osim porasta temperatura mora, HRT takođe izveštava da su toplotni talasi tokom leta postali sve učestaliji i ozbiljniji. Prema podacima DHMZ-a (Državnog hidrometeorološkog zavoda), ovog leta je registrovan rekordan broj dana sa temperaturama iznad 35 stepeni.
Sve ove promene u klime i temperature imaju ozbiljan uticaj na životnu sredinu i društvo. Stručnjaci ističu da je važno preduzeti mere kako bi se smanjili negativni uticaji i ublažile posledice ovakvih promena.
Vlada i lokalne zajednice moraju preduzeti akcije kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena i osigurala održiva budućnost za sve građane. Očuvanje morske sredine i diverziteta vrsta postaje sve važnije kako bismo zaštitili prirodne resurse i sačuvali ekosistem.
Globalno zagrevanje i promene klime su ozbiljan izazov sa kojim se suočava ceo svet, a Hrvatska, kao zemlja sa prelepom obalom i bogatim ekosistemom, mora preduzeti odgovorne korake kako bi sačuvala svoje prirodne lepote i obezbedila održivu budućnost za buduće generacije.